Izvor: Blic, 12.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Možemo jedni sa drugima
Možemo jedni sa drugima
Posle sto kilometara pređenog puta u blindiranom vozilu Unmik policije od Kosovske Mitrovice preko Vučitrna, Prištine i Novog Brda, stižemo u Kosovsku Kamenicu, opštinu koja se graniči sa Medveđom i Bujanovcem.
Na glavnoj ulici uobičajena gužva prolaznika. Unmik policija nas dovozi do opštine koja je na sredini glavne ulice. Dva američka i po jedan policajac iz Švedske i Kanade prate nas do kancelarije opštinskog administratora, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Poljaka Jana Petra Jarenčuka. Gospodin Jarenčuk je malo iznenađen velikim obezbeđenjem koje je pristiglo pred njegova vrata.
- Kamenica je nešto posebno. Ovde slobodno šetaju i Srbi i Albanci. Jeste da još nije postignuta apsolutna sloboda kretanja, ali vidite da ulicom idu i jedni i drugi - prevodi administratorove reči Dejan Stepanović koji je ovde došao pre godinu i po dana iz Kruševca.
Posle desetak minuta razgovora sa administratorom opštine krećemo se ulicom bez pratnje UN.
- Ovde su Srbi i Albanci smireni ljudi, za razliku od Albanaca u Metohiji i drugim sredinama. Razdvaja nas samo jezik i vera, ostalo nas sve spaja. Srbi su ovde svoj na svome, a to pravo ne osporavaju ni Albancima. Još je teško, ali je ipak velika olakšica nastala kada se situacija na jugu Srbije smirila i kada je ponovo proradio put Kamenica-Bujanovac-Vranje - kaže predstavnik srpske zajednice u Kamenici Bogoljub Milošević.
Ulicom se raspoznaju Srpkinje i Albanke. Uglavnom i jedne i druge idu u paru ili grupama. U gradu je najviše piljara, a skoro deset meseci na periferiji glavne ulice radi zajednička pijaca.
- U varoši je nekako drugačije. Živimo jedni sa drugima i kupujemo u albanskim prodavnicama, ali okolo, van varoši, još nemamo slobodu da obrađujemo njive i polja. Neka država ili ovi stranci obezbede posao ljudima i sve će se zaboraviti. Narod će misliti da zaradi kako bi preživeo - zaključuje Novica Bogdanović (50).
Pored crkve Svetog Nikole je najveće srpsko naselje. Preko puta crkve nekoliko prodavnica Albanaca, a tu je i srpska kafana koju drži Panajot Denić. Ulicom prolaze i Srbi i Albanci i niko ni na koga ne obraća pažnju.
- Nadamo se da bude još bolje. Ima poneka psovka od ovih mlađih Albanaca koji ponekad i mrko pogledaju, ali ovde je mnogo bolje nego u drugim delovima Kosova - kaže Voja Kostić (48).
Jedna Srpkinja, dok razgovaramo sa Albancem, vlasnikom piljare, kaže da 'sve ove pet prodavnice Albanaca daju Srbima na veresiju robu kad nemaju da plate. I to da se napiše u novine!'
- Za ovo da žive zajedno Srbi i Albanci i da se slobodno kreću gradom najveće zasluge ima predhodni opštinski administrator, Amerikanka Margit Roj koja je malo pretnjama, a malo više zakonom dovela do ovakvog načina života dve zajednice. Ona je podjednako uticala i na jedne i na druge da od sukoba nema ništa i da je jedino rešenje multietnički život - kaže Bogoljub Milošević.
- Može da se živi zajedno i nema nam druge. Ovo su sve zavadili ljudi sa strane. Narod nije bio za ovako. Sad je rat iza nas, a narod vidi šta je bolje. Srbi i Albanci mogu da žive jedni sa drugima - kaže Habir Zahiri.
Niko od Albanaca nije odbio da priča. Svi žele da govore i to na srpskom, što je veliko iznenađenje. Na ulici dok razgovaramo znatiželjnici prilaze da čuju priču i kažu nešto.
- Samo 30 Romova je otišlo iz Kamenice, a tu nas je još 250. Mi na nikoga ne mislimo zlo i Romovi mogu da živu sa svija - kaže Hajredin Ahmeti (37).
Kosovska Kamenica je u sektoru 'Istok' u zoni odgovornosti američkog Kfora, mada samu Kamenicu obezbeđuju ruski vojnici. Oni najveću pažnju posvećuju srpskim osnovcima koje prate nešto više od kilometra od najvećeg srpskog naselja u kojem je škola. Tačno u 12.30 dvojica ruskih vojnika sačekuju više od 120 srpskih osnovaca i onda jedan vojnik na čelu dečje kolone sa puškom na gotovs i jednim vojnikom u začelju predvode školarce do škole. Tako je i u odlasku i u povratku do kuće. U OŠ 'Desanka Maksimović' je pored 250 osnovaca i 200 srednjoškolaca koji uče u gimnaziji i tehničkoj školi. Z. V. Vlaškalić Statistika
Od dolaska Kfora na Kosovo, uglavnom u selima Kosovske Kamenice, ubijeno je 27 Srba, devet je kidnapovano a 12 ranjeno. Zapaljeno je 99 srpskih kuća i ukradeno više od 200 krava. Iz opštine je proterano više od 5.000 Srba. U Kosovskoj Kamenici danas u 29 etničko čistih srpskih sela kao i u deset mešovitih živi 11.000 Srba. Srbi su proterani iz mešovitih sela Firićeje i Lještar, a njihove kuće su u potpunosti zapaljene. U samoj Kosovskoj Kamenici živi oko 1.100 Srba.
