Izvor: Blic, 20.Apr.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morski vuk na Adi
Morski vuk na Adi
Milivoj Vujković je čitav život posvetio vodi. Kao mornar obišao je svet na raznoraznim stranim brodovima. Jedno vre- me imao je i svoj taksi na vodi bro- dićem je prevozio putnike od Bloka 70 do kupališta na Adi Ciganliji.
Danas ima 55 godina i po morima više ne plovi, ali Mile Kapetan (tako ga svi zovu) nije mogao bez vode. Pre pet godina odlučio je da trampi svoju garsonjeru na Kanarevom brdu za brod 'Juliju'. Dao je dvadesetak kvadrata, a >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dobio šezdeset. Od tada Mile živi na Savi. Preciznije, u Čukaričkom zalivu na samom ulazu na Adu.
U podne zatičemo Kapetana kako se, u kratkim pantalonama, sunča i izležava na susednom čamcu. Pored njega crni pas, Mala, čuva ovu neobičnu kuću bez dvorišta. Kuća je od obale udaljena tek dvadesetak metara, ali je voda nadošla i Mile kreće drvenim čamcem da nas preveze. Čamac je jednim konopcem vezan za obalu, a drugim za brod, tako da Mile ne vesla već do obale dolazi vukući taj konopac.
Idite samo za mnom, i nemoj neko da stane na bure! govori nam 'brodovlasnik' dok ulazimo u neobičnu kuću.
U dnevnoj sobi, koja je istovremeno i kuhinja, šporet 'smederevac', a pored njega plehani lavor sa ugljem koji nije potrošen pošto zima nije bila previše hladna. Iako su tu i sto i stolice i improvizovani krevet od dušeka koji leži na dve stolice, soba, ipak, više podseća na brodsku kabinu nego na sobu. Mile u sobi ima i sijalicu i mali crno-beli televizor i kasetofon, ali struje ima samo kad uključi akumulator. Kad kuva kafu ili hranu koristi rešo na plin.
Mile Kapetan je dugo živeo sam kao pravi morski vuk. Kako sam kaže, njegova najveća ljubav su brodovi, voda i putovanja.
Šta bih ja radio u stanu među četiri zida? Ne vidite ništa! A ovde, čim ustanete vidite vodu, pevaju pt- ice, gledate galebove... Najlepše je ujutro i uveče, uveče kad žabe krekeću.
Ali, odnedavno Mile Kapetan ima još jednu veliku ljubav. Hitro ustaje i iz knjige vadi sliku na kojoj je zagrljen sa jednom plavokosom ženom, i glasom zaljubljenog mladića kaže:
To je Ljiljana Ivančić iz Žarkova. Došla je da vidi brod, pre tri go- dine, i ostala sa mnom. To je mo- ja jedina prava ljubav, desilo mi se malo kasnije, ali nikad nije kasno.
Kuče zalaje i Mile odmah istrči na platformu. Vraća se tužan:
Mislio sam, možda ona dolazi pa da se zajedno slikamo.
Kada ponekad odemo kod nje u stan, prosto nam smeta tišina. Ljilja mi je jednom rekla: 'Mile, idi i donesi žabe da malo krekeću u dvorištu'.
Kod starog Kapetana često se sakupi društvo. Gitare, harmonike, riblja čorba. Pitamo ga da li peca, a on se malo zamisli i kaže:
Interesantna stvar, rođen sam na Savi, ceo život sam na vodi, sada živim ovde, volim da jedem ribu, a nikada nisam pecao.
Stepenicima, uz blago ljuljuškanje, silazimo u Kapetanovu spavaću sobu. Na malim brodskim, okruglim, prozorima plave zavese. Tu je i mornarički sako sa krugovima na rukavima, koji u stvari predstavljaju čin kapetana korvete, pored je plavo-bela kravata sa malim sidrom. Na zidu umetnička slika dve crnkinje u džungli koje Kapetana podsećaju na ko zna koju daleku zemlju, jedna slika luke u Baru i portret mladog mornara Milivoja Vujkovića.
Ni posle pet godina Mile Kapetan se nije pokajao što je trampio stan za 'Juliju' i ostaće na brodu do kraja života. Kaže da će i brod izdržati. G. Katić
