Izvor: Blic, 09.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Morski travari
Morski travari
U jednoj laboratoriji u Madridu, na temperaturi od minus 30 stepeni, čuvaju se ledeni blokovi od morske vode zajedno sa morskim sunđerima, crvenim morskim krastavcima i raznobojnim puževima. Kao da je neko džinovskim čekićem raskomadao okean. 'Komadiće', kojih u međuvremenu ima 42.000, tokom više od 100 ekspedicija sakupila je španska farmaceutska kompanija 'Farmamar'. Njihovi ronioci pretražuju mora od Grenlanda do rta Horn, od plitkog priobalnog pojasa, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pa sve do dubina od 2.000 metara. Vođa ekspedicije Bulent Kukurču kaže da more krije nepresušna blaga.
Broj novoregistrovanih aktivnih supstanci neophodnih za proizvodnju lekova opada iz godine u godinu i ovakav trend nisu uspeli da zaustave ni novi sintetički lekovi, niti ekspedicije po kišnim šumama. Sada su sve nade usmerene prema okeanima, koji pokrivaju 70 odsto površine zemlje i koji, kako tvrdi Horst Kurt Šminke, zoolog sa Univerziteta 'Oldenburg', kriju znatno veći broj različitih grupa organizama nego kopno. Poznato je samo 10 odsto svih mikroorganizama koji žive u moru i 'bilo bi čudno kada tamo ništa ne bismo pronašli', smatra Vilijam Fenikel iz kalifornijskog okeanografskog instituta 'Skrips'.
Ekspedicije vode do najneverovatnijih mesta. Tako, na primer, američka kompanija 'Diversa' traži tela umrlih kitova, okeanografski institut 'Harbor Branč' (HBOI) iz Floride podmornicom pretražuje padine podvodnih planina do dubina od 1.000 metara, dok neke druge kompanije svoja istraživanja koncentrišu na tropske koralne grebene. 'Na mestima gde postoji raznovrstan biljni i životinjski svet, veća je verovatnoća da traganje urodi plodom', objašnjava biolog specijalizovan za podvodni svet Piter Mekarti. Što je broj vrsta veći, to je jača konkurencija među njima, a samim tim su i raznovrsnije strategije kojima pokušavaju da se zaštite od neprijatelja.
'Većina stanovnika mora brani se hemijskim oružjem, zato što su pod vodom mogućnosti za skrivanje ograničene i mnogi organizmi su srasli sa određenom podlogom', kaže Ulrike Lindenkvist, farmaceut sa Univerziteta u Grajfsvaldu (Nemačka). Ono što deluje protiv algi i podvodnih neprijatelja, moglo bi da pobedi i degenerisane ćelije i infektivne viruse u ljudskom organizmu.
'Verovatnoća da ćemo otkriti delotvornu supstancu je 170 puta veća nego kod uzoraka dobijenih sa kopna', tvrdi Hoze Marija Fernandes Susa, predsednik 'Farmamara'. Kliničko ispitivanje dva leka protiv raka je već u toku, a treći, pod nazivom 'jondelis', a koji je dobijen iz životinje poznate pod nazivom karipska mešinica, treba uskoro da bude registrovan. U tom slučaju, to bi bio prvi lek protiv raka dobijen iz mora.
'Nema sumnje da su morski potencijali veliki, ali još uvek nisu stvoreni uslovi za njihovo masovno korišćenje', upozorava Matija Kek, hemičar sa Instituta 'Alfred Vegener' u Bremerhafenu. Zbog intenzivnih neželjenih dejstava, kliničko ispitivanje 'briostatina 1', leka protiv raka, veoma sporo napreduje. Problem je i u tome što je veoma teško prikupiti dovoljnu količinu aktivnih supstanci. Prirodne materije uglavnom predstavljaju složena hemijska jedinjenja, a njihova sinteza je veoma komplikovan proces. Alternativno rešenje bi bilo kultivisanje vrsta, ali se ono veoma retko završava uspešno, budući da je u akvarijumima teško stvoriti uslove koji odgovaraju prirodnim.
Za naučnike je najbolje kada aktivne supstance ne proizvode korali ili morski sunđeri, već mikrobi koji na njima žive. Njih je, naime, veoma lako izolovati i kultivisati. Okeanograf Fenikel je u muljevitom dnu tropskih mora, na dubini od 1.000 metara, naišao na sedam novih vrsta aktinomiceta. U ove bakterije se polažu velike nade kada je u pitanju proizvodnja novih antibiotika, budući da njihovi rođaci na kopnu predstavljaju bazu za veći deo lekova koji se primenjuju protiv infekcija. CDC/MA
