Izvor: Blic, 15.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moler, čuvar sećanja i tradicije
Moler, čuvar sećanja i tradicije
Moler azanjski Tomislav Grujić predano je, godinama skupljao sve što bi nepažnjom ili nemarom moglo pasti u zaborav. Nije se osvrtao na podgurkivanje okoline. Tako je, idući od kuće do kuće skupio baš bogatu zbirku starih fotografija. Na njima Azanjci: uparađeni, vojnici, narednici i ženici, Azanjci na prelima i trlima, krštenjima i venčanjima, na fotografijama svakodnevni život iz polovine 19. i iz 20. veka.
Mnogo je vremena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostalo za nama, još mnogo će posle nas doći, a Azanjce će na to podsećati Grujićeve zbirke. Uostalom, već sada, sem Dole Batinića sa venčane fotografije iz 1939. nikoga više nema u životu. Mnogi su iščileli i iz sećanja.
Ništa zato, Grujić je koliko prošle nedelje u Azanji otvorio izložbu starih fotografija pod običnim a sveobuhvatnim naslovom 'Azanjci'. Na izložbu se, mada je napolju bilo živo kao u košnici i primamljivo jer je izložba otvorena baš na veliki azanjski vašar, sjatilo čitavo najveće selo u Srbiji. I okolina, podrazumeva se. To govori da ljudi vole da se sete predaka, da vide kakvi su drugi bili, ali nemaju strpljenja da čuvaju, da kao mačka mačiće premeštaju požutele i iskrzane fotografije iz jedne škrinje u drugu. Gdegod je stave - smeta. Grujiću ništa ne smeta. Što je fotografija starija to je za njega, razume se, dragocenija. Za njega i za one koji će ih jednom gledati. Sve je uredno Grujić presnimio, dao im finu braonkastu patinu, uramio pa izložio u renoviranom Domu kulture. Zbirka fotografija, skroman je Grujić, nije velika 'tek 145 eksponata' ali etno-zbirka je premašila 1.000 predmeta. Zato na Grujićevoj posetnici, s pravom, ne stoji da je moler već etno-sakupljač. Najstariji predmet u njegovoj etnološkoj zbirci je drvena čuturica iz 1830.
Prvi put se Grujić pojavio pred Azanjcima bez molerskih četaka i merdevina pre 14 godina izložbom povodom 90 godina Zemljoradničke zadruge. Od azanjske zadruge samo jedan dan je starija vranovska; ta je najstarija u zemlji. Šta mari: oni, u Vranovu, nemaju Grujića. Potom je sve išlo kako mora: proslavljeno je i 100 godina azanjske zadruge, pa su potom krenule i svetkovine žetvi i hlebu. Tomislav Grujić je izlagao na turističkoj manifestaciji 'Smederevska jesen', potom na Beogradskom sajmu prehrane, zatim u čačanskom Domu kulture. Ima mesta za pokazivanje - uvek se nađe - ako ima šta da se pokaže.
Na lanjskoj svečanosti u slavu žetve Grujić je, sred sela podigao čobansku kolibu. Napravio je trlo, doveo mnoštvo životinja pokušavajući da predstavi mladima kako su im živeli preci. Za namernike gotovio je Grujić starinska jela: kačamak, cicvaru, vurdu, trošu, poparu, žmare, taranu... Rečju, čobanska jela koja ne traže mnogo vremena za pripremanje a brzo zasite.
Doduše, Tomislav Grujić, Azanjac dakako, po zanimanju moler, po opredeljenju pisac, hroničar, etnolog, misli da je to i za priču i za diku, odnosno fotografiju. Zato je, za prošle sedmice čitaocima ponudio tek objavljenu knjigu 'Iz Azanje, bre'. U njoj, na 500 strana, sve: od dogodovština suseljana, preko legendi do nadimaka Azanjaca i njihovih familija i uzrečica. M. S. Pešić
