Izvor: Blic, 16.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mokre majice i gaćice
Mokre majice i gaćice
Sedi tip ispred ulaza u Letnju baštu. Kraj njega poređane, svih poznatih veličina, plastične flaše. Korišćene. 'Hoćeš da kupiš?', nudi. Gledamo, flaše su prazne, pa ga pitamo - šta da kupimo? 'Bombe', kaže.
Ispred nas idu dve devojke, mlade i zgodnjikave, u providnim, kišnim mantilima. Ispod mantila, gotovo ništa.
Ulazi tip u Letnju baštu, naglo izvadi revolver, uperi ga u plavušu i - opali. Njoj se na grudi razli tečnost. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Iz plavušinih grudi nije potekla krv. Pištolj je bio napunjen vodom. 'Bombe' su bile za vodu. Mantili su bili za vodu. Mokra žurka se odigravala u Klubu studenata tehnike.Mokra žurka je, u stvari, počela mnogo ranije. Većina je došla već vlažna. Padala je kiša.
Dragana sa defektologije kaže: 'Svi smo mi, bez obzira na godine, u dušama deca. Nezrela i vragolasta. Zato smo tu. Da dozvolimo sebi sebe.' Vesna sa ekonomije ima samo jedan problem koji, definitivno, nije nezanemarljiv - dugo i bezuspešno pokušava da pripali mokru cigaretu.
'Zezanje, kupanje na mesečini, ludilo', komentariše Steva, grafički dizajner. Teško ga je promašiti, dva u visinu, a ima ga, bogme, negde toliko i oko struka. Andrea je iz XIV gimnazije: 'Ljudi se skupljaju, družimo se, malo ludujemo, a što da ne?', pitanjem odgovara. Đorđe je sa Vojne akademije, došao da se zeza, a uz malo božje pomoći 'mazne i neku ribu', jer sve je ovde opušteno i spontano. Jovana sa farmacije priznaje da ju je ortak nagovorio, rekao joj je da je super. I bio je u pravu.
Između sivih i sumornih zidova tehničkog fakulteta, - ludnica. Cika, vriska. Devojke i mladići jure jedni druge, pljuskaju se iz plastičnih 'bombi', iliti flaša, iz pištolja, iz lavora, iz šerpi, iz kanti, iz svih onih stvari koje imaju zapreminu i mogu da prime izvesnu količinu vode. Neznanka vadi iz mokrih pantalona mokre cigarete, koje se lome kako ih izvuče iz mokre pakle i pokuša da ostvari taj mokri dim. Druga neznanka šeta kao patka, smešno pokušavajući da pantalone odvoji od kože i da strese vodu s njih. Treća zavrće majicu dok iz tog zavrtanja pljušti udar vode. U krugu, u velikoj bari, nogama, rukama i telima podignute, zapljuskuju tela i pršte presijavajući se sjajne kapljice vode. U masovnom ludilu, što više vode pljusnuti na osobu kraj sebe, prolivaju se kante precizno prosute za vrat saigrača, prolivaju se flaše bučno klokoćući u malo razmaknute pantalone, tek da voda procuri, ili se niz kapljica završava izazovno na nabujalim grudima partnerke. Potraga za suvima je bezuspešna, takvih nema ove noći. U noći velike dece, ako to ne zvuči previše bezazleno.
Nedaleko odatle, sušionica. Oni koji su se umorili od ove riblje igre vode i tela, kraj zažarenog kalorifera, uz čaj, pokušavaju da osuše tkaninu i odvoje je od kože. Jak miris vlažnosti i vreline. Mokra tela, mokra garderoba, mokri zidovi, mokri podovi, mokar vazduh, mokra svetlost, mokar dah, na mokroj žurci u KST. Rajko Rosić
