Izvor: Blic, 26.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Modeli zamenjuju skupe oglede
Od velike braće i grandioznih zvezda, jedna mala vest nikako ne može u Srbiji da dođe na red za objavljivanje: Damjan Krstajić (37) i saradnici osvojili su prvo mesto na svetskom konkursu za izradu matematičkog modela koji će najbolje predviđati ponašanje određenog leka u organizmu pacijenta. A Damjan nije daleko od novinara, živi i radi u Beogradu.
Ukratko: ubrzo posle diplomiranja na beogradskom PMF - završio je studije matematike u 28. godini jer je uporedo i radio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - uputio se u Mančester kod rođaka. Odatle je tražio, i brzo našao, posao u jednoj tek osnovanoj maloj firmi koja se bavila biotehnologijom.
„U to vreme, 1999. godine, razvoj računarstva doživljavao je bum, i firma se razvijala. Ja sam radio na matematičkim modelima hemijskih struktura koje se koriste u farmaciji, konkretnije u mogućem leku za tumore."
Supruga, lekar, u Engleskoj je završila specijalizaciju, zaposlila se, dobili su i ćerku - a onda su se 2005. godine vratili u Srbiju.
„Objektivno, u Engleskoj su uslovi za život bolji: posao, zdravstvena zaštita, obrazovanje... Ali u Beogradu je bolje subjektivno", smeje se.
Zahvaljujući internetu, nastavio je da radi honorarno za svoju bivšu firmu, a onda je, zahvaljujući stečenom iskustvu, uspostavio saradnju sa Onkološkim institutom Univerziteta u Njukaslu. Naime, timovi koji tragaju za lekom protiv raka sastavljeni su od biologa, hemičara, lekara - i matematičara.
Pre tri godine Damjan Krstajić osnovao je u Beogradu Istraživački centar za hemijsku informatiku. U njemu je dvoje zaposlenih, on i koleginica, a angažuju i spoljne saradnike. Damjan ističe i podršku prof. Branislava Uzelca i dipl. inž. Gorana Miloševića, članova UO, kao i prof. dr Dejvida Lihija iz Njukasla... U Centru se, na računarima, prave matematički modeli koji predviđaju kako će se potencijalni lek ponašati u organizmu: koliko će se dugo zadržati u telu, za koliko vremena se apsorbuje, kako se rastvara...
Farmaceutska industrija na ovaj način postiže ogromne uštede, jer se smanjuje broj eksperimenata, a dobija se i na vremenu - jedan matematički model zamenjuje tromesečne oglede. I još: pod pritiskom javnosti EU je donela odluku da se smanji broj eksperimenata na životinjama, a to je moguće jedino uz pomoć matematike.
U januaru ove godine, zahvaljujući pokazanim rezultatima, beogradski Istraživački centar za hemijsku informatiku uspostavio je saradnju i sa dva instituta u Londonu.
„Mi smo privatna organizacija i ne dobijamo sredstva iz budžeta. A bavimo se izvozom znanja. Svet je mnogo otvoreniji za saradnju nego što mi mislimo, treba samo probati... Globalizacija ima mnogo negativnih strana, ali i neke dobre, između ostalog i slobodno tržište znanja. Poslodavcu su bitne tri stvari: kvalitet, brzina i cena. Prva dva uslova zadovoljavamo znanjem, a treći znači da smo manje plaćeni nego što bismo bili u Engleskoj", kaže Damjan Krstajić, dodajući da mladi iz Srbije svakako treba da sa više smelosti nastupaju u svetu.
Pobedu na svetskom konkursu na sajtu www. qsarworld.com, koji je trajao od decembra prošle godine do marta, doživljava kao veliko priznanje. Ali naglašava: „Mi nemamo mogućnost da grešimo, ili da radimo loše - naši rad je neprestano na proveri."
Uspešan i u hobiju
Godinama već Damjan Krstajić bavi se i gljivarstvom. Član je Asocijacije gljivara i saradnik na monografiji „Gljive Srbije i Zapadnog Balkana", čiji je autor prof. Branislav Uzelac. Reč je o kapitalnom delu za koje je prilog dao i svetski poznati fotograf prirode Rodžer Filips.
.jpg)
