Izvor: Blic, 28.Okt.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Minijaturna šuma
Minijaturna šuma
Drvo kao pravo, sa sve gustom krošnjom i granama, samo ne veće od četke za brijanje, u šaci izgleda kao neka od onih sasvim verodostojnih fotomontaža. Nije čudo, već bonsai. Lepota minijaturnog drveta, umetnički oblikovanog drevnom orijentalnom veštinom negovanja, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Unikatni spoj umetnosti i hortikulture.
- Bonsai je živa umetnička forma, delo čoveka i prirode, na koju se primenjuju izvesna estetska pravila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prilikom oblikovanja, vodeći pri tome računa i o potrebama same biljke. Same tehnike orezivanja korena, zalamanja izbojaka, prihranjivanja, zalivanja, čijim se stalnim primenama čuva minijaturni izgled bonsaija, obezbeđuju mogućnost dobijanja željene forme, objašnjava slobodni likovni umetnik Nišlija Dragan Perić (46).
Pionir bonsaija u Nišu poseduje i čudesnu minijaturnu šumu od stotinak primeraka posađenih u saksijama. Najstarije je rajsko drvo (krasula), posađeno pre oko tri decenije; Perić ga neguje poslednjih deset godina, a pre toga je imalo dva vlasnika. Bonsai se može uzgajati od zimzelenog, kao i od listopadnog drveća, a lepše su vrste, kaže Perić, one sa manjim listovima. On otkriva tajnu opsesije uzgajanja minijaturnog drveća i neizrecivog zadovoljstva plodovima tog rada:
- Kada uzgajate bonsai, potrebna je potpuna posvećenost. Jedna greška - dovoljno je tri dana preko leta da ga ne zalijete ili da se ne promeni zemlja kada treba - i višegodišnji trud može bespovratno da propadne. Pored orezivanja i presađivanja, najbitnije je pravilno zalivanje - nedvosmislen je Perić. Njegova izložba bonsai drveća motivisala je tridesetak entuzijasta iz Niša, iskrenih ljubitelja cveća i umetnosti, da se pre dve nedelje okupe u prvom niškom bonsai klubu 'Grab'. Ovo je ujedno i drugi bonsai klub u Srbiji.
A za bonsai važi isto što i za čoveka: ne postoje dva ista.
- Bonsai nije nikad završeno delo. Stalno se menja pod uticajem prirode i samog umetnika. Bonsai se takođe menja i sa godišnjim dobima - veli Perić koji kaže da se bonsaijem bavi da bi se što više približio prirodi i postao njen stvarni deo. Jer, savetuje on, neposredno bavljenje biljkama, a osobito patuljastim drvećem, smiruje žurbu svakodnevnog življenja i čovekovu rastresenost pretvara u duševni mir.
- Ja ne idem u prirodu, ja se tamo vraćam - poručuje Perić.
A jedini nedostatak bonsai drveća je taj što ne postoji tako mala ptica da na grani svije gnezdo. Ali, utešno je, drevna kineska poslovica veli da ako neko nosi u srcu zelenu granu, može se na nju spustiti ptica pevačica. B. Janačković Najstariji bonsai
Bonsai vodi poreklo iz Kine, iz II veka pre nove ere, odakle je prenet u Japan, gde je dobio umetničku formu koju i danas ima. Nastao je kada su ljudi, u nastojanju da žive što bliže prirodi, sadili u saksije izuzetne primerke minijaturnog drveća, usamljenog i starog, uzetog sa teško pristupačnih planina i kanjona.
Perić veli da se najstariji bonsai na svetu čuva u Londonu i da je zasađen pre više od 1.000 godina. U Kini i Japanu, kaže on, zabranjeno je iz zemlje iznositi bonsai drveće starije od 100 godina.
- U ovim zemljama bonsai ima status svetinje. Najveću čast pričinićete mladencima ako im poklonite bonsai - objašnjava Perić.
