Izvor: Blic, 12.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi smo veseli poslovni ljudi
Mi smo veseli poslovni ljudi
Posle sedme flaše makedonskog belog vina bili su jako veseli. A onda je Milan, direktor relativno poznate društvene firme, poželeo da učini uslugu svom kolegi Zoranu iz Valjeva.
- Sad za mog brata ima da stigne najlepša dama u gradu! - rekao je sa osmehom i naručio još jednu buteljku.
Brat po funkciji se nije bunio, a ionako je poznato da se pijanom čoveku čini kako je mnogo moćan i kako sve može.
Sledećeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trenutka, na drugom kraju grada, izvesnom Mungosu zazvonio je mobilni telefon:
- Alo, druže?! Milan ovde! Pošalji nam jednu hitnu. Ali pazi, najlepšu! Za moga brata!
Za desetak minuta ispred poznatog restorana u najužem centru Beograda zaustavio se taksi. Ušla je lepuškasta žena tridesetih godina. Skinula je pletene ljubičastošljašteće rukavice i pozdravila se sa tri gospodina za stolom.
- Milena! Ja sam Milena! - rekla je blago smešeći se.
Milan je odmah ustao i pridržao joj dugačak 'bosov' kaput, a potom joj, u tradiciji najlepših muških manira, podmetnuo stolicu.Došao je konobar, Zoran je naručio kolenice. Milena je uzela samo palačinke. Kasnije, kad ih je pojela, setila se da je baš danas počela da posti i da je napravila mali greh. Sipali su joj i čašu vina i stalno su nazdravljali i kucali, ali je i pored svega ona popila tek pola čaše.
A onda je veselo društvo počelo da priča viceve. Mileni se to veoma dopalo i slatko se smejala, dok joj je Zoran povremeno blago provlačio ruke po gustoj dugačkoj crnoj kosi.
Treći direktor se u jednom trenutku izvinio i krenuo kući, rekao je da mu je žena teško bolesna.
Sat kasnije i ostali gosti krenuli su dalje, negde gde je veseljije i gde ima muzike. Dami se predlog jako dopao. Ušli su u jedan predivan restoran, pun opuštenih gostiju koje je zabavljao ciganski tamburaški orkestar.
Promenili su piće. Na sto je stigla flaša viskija i posuda puna leda. Milena je priznala da jedino ovo piće voli i počela je da 'prati' piće za pićem. Pevačica Tanja pevala je ciganske pesme, pevala je prekrasno i Mileni se to jako dopalo. Delove pojedinih pesama je uspevala i sama da otpeva. I Zoran je zbog toga bio jako srećan. Tanji je dao najpre dvesta, pa dve novčanice od po dvesta, a potom i nekoliko po hiljadu dinara. Milena je bila fascinirana i u jednom trenutku ga je poljubila, filmski. Sledećeg trenutka skinula mu je kravatu, otkopčala drugo dugme odozgo i lagano stavila ruku na grudi. Svetlo je bilo prigušeno i sve je delovalo veoma erotski, ali malo ko je to primetio jer je atmosfera ionako bila previše vruća.
Zoranova inspiracija je proradila, setio se svog službenog puta u Madridu, kad su mu se desile mnoge lepe stvari, i naručio je divnu špansku pesmu. A kad je gitara krenula, i Tanja počela da peva 'Besame mučo!' Zoran je preveo deo koji se njemu najviše dopao:
- Ljubi me, noćas, kao da je poslednji put!
Niko nije ni sumnjao da će ga Milena ponovo poljubiti. Ubrzo je stigla još jedna vlaša 'čivasa'. I svima je bilo mnogo lepo kao da je poslednji put. Viski i španski Cigani, uz prigušeno svetlo, čudesan su spoj koji proizvodi neviđenu čaroliju.
Nešto manje od pola od flaše ostalo je na stolu kada su svi krenuli da se razilaze.
- Jednu jednokrevetnu sobu! - rekao je Zoran i dao svoju ličnu kartu iz Valjeva. Milena ga je držala pod ruku i veselo cupkala u mestu.
Milan i Mungos su već sve sredili. Za brata. Gradiša Katić
