Izvor: Blic, 10.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto protesta, zaborava i nadanja
Mesto protesta, zaborava i nadanja
Teško je naći nekoga u Srbiji ko nije čuo za selo Merdare. Međutim, malo njih zna gde je zbilja to Merdare a još manje kako izgleda to tako čuveno mesto koje je, eto, sticajem okolnosti postalo deo najnovije srpske istorije. I, zbilja, gde je to čuveno Merdare i kako ono izgleda danas, kako je izgledalo juče i kako će izgledati sutra, prekosutra...
Geografski gledano, nalazi se na jugozapadu Srbije, na granici sa Kosmetom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << odnosno, na magistralnom putu Niš–Priština. Celo selo, koje je po prostranstvu veliko koliko i neke minijaturne opštine (na primer, opština Kosovo polje ili Niška Banja), proteže se na dve opštine: podujevsku i kuršumlijsku.
Prvo medijsko krštenje Merdare dobija u vreme NATO bombardovanja 1999. kada na Uskrs biva do temelja porušeno. Zbog čega, to samo znaju NATO zvaničnici. Tom prilikom je zabeleženo deset žrtava među kojima i jedanaestomesečna Bojana Tošović.
Nakon prestanka bombardovanja, Merdare postaje prvo mesto u Srbiji sa kojim se susreće kolona izbeglica sa Kosmeta koja traži utočiste u Srbiji. Za njih će i kasnije Merdare biti mesto protesta, zborova, dogovora i nadanja.
Brojne značajne odluke donete između srpskih vlasti i UMNIK su donete i potpisane u Merdaru. U Merdaru se i danas sve značajno, što je vezano za Srbiju i ovu njenu južnu pokrajinu, događa. Tako, ovde je predaja, doduše malobrojnih zarobljenika od strane albanskih terorista; ovde se, više od živih, predaju leševi mrtvih a indentifikovanih osoba za kojima su porodice tragale; ovde je izvršena primopredaja albanskih zatvorenika u srpskim zatvorima...
Na punktu, odnosno ispod nadvožnjaka, gde je debelom belom linijom na asfaltu označena granica Kosmeta i Srbije, nikada vremenske prilike nisu naklonjene onima koji se ovde nađu. Zimi, na vetrometini, teško je izdržati i desetak minuta, a nekada se na sve procedure mora čekati i po nekoliko sati. Leti, kako reče jedan meštanin, 'upeče zvezda da mozak provri' pa, opet, gde naći sklonište nego li ispod nadvožnjaka. U stvari, to mu dođe, kao na granici, neka 'ničija zemlja' jer su sa jedne strane policijski punktovi Srbije a sa druge punkt KFOR poznat kao Kapija 3.
To bi, dakle, bilo Merdare, bar što se one političke zvaničnosti tiče. No kako žive meštani u ovom granicom podeljenom i u javnosti vrlo poznatom selu?
Mileta Veljović, odbornik Skupštine opštine Kuršumlija, meštanin ovog sela i 'zvanični zastupnik' u opštinskom parlamentu, već nekoliko puta pokušava da inicira problem Merdara tražeći od opštinskih i republičkih vlasti da se pozabave problemima ovog sela. U suprotnom, meštani će početi masovno da se sele. Razlog je, kažu, što su se i oni, tako izgleda, našli na toj vetrometini pa nikako da nađu bilo kakvog zaklona. Naime, od izbijanja ratnih sukoba na Kosmetu pa da sada, niko od njih, čija su imanja uz administrativnu granicu, ne obrađuje ih jer im sa druge strane prete komšije Albanci pa je tako, na ovom pograničnom pojasu, od dolaska međunarodnih snaga na Kosmet, do sada zabeleženo najmanje sedamdesetak oružanih incidenata u kojima je život izgubilo osam osoba a više njih teže i lakše ranjeno. Takođe, nakon prestanka bombardovanja, za uništeno selo je obećana velika pomoć a izgrađeno je tek dvadesetak kuća i to, kako meštani tvrde, mahom onima koji ovde odavno ne žive pa im te kuće služe kao vikendice dok je za meštane malo toga od obećanja urađeno. I, što im još teže pada, malo toga će biti urađeno pošto, kako je na jednoj od sednica SO Kuršumlija rečeno, za ništa više nema novca. Kada će ga biti, to niko pouzdano ne zna. Međutim, u Merdaru će i dalje biti pregovora, dogovora i, nažalost, možda, incidenata u kojima se sa albanske strane puca svim mogućim oružjima i oruđima iako međunardni mirotvorci tvrde da su pripadnike OVK razoružali.
Baš ovih dana, tačnije 14. i 15. marta u Merdaru, na Kapiji 3, zakazano je novo izlaganje odevnih predmeta i stvari ubijenih Srba na Kosmetu. Prošlo je bilo pre mesec dana. Bilo je sve jezivo: od vremena koje je bilo slično sibirskom, do scena koje su mogle da se vide u izložbenim paviljonima Aušvica. Bola i suza na pretek. Sagovornika, tek pokoji. Miomir Delibašić
