Izvor: Blic, 24.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesto gde devojke dolaze same
Mesto gde devojke dolaze same
Ulaz na 'Akapulko', splav kod Hotela 'Jugoslavija', kao i svaki drugi koji vodi u noćni klub načičkan je jakim obezbeđenjem. Jedan oštar pogled markantnih, krupnih čuvara u standardnim crnim, kožnim jaknama i neizbežno pitanje: 'Imate li neko oružje?' Ipak, zahvaljujući ovim momcima, devojke se usuđuju da dolaze i same. Čak to masovno rade. Po dve, po tri, po pet. Unutra živa muzika, kao i svako drugo veče. Od ponedeljka se smenjuju: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Maja Nikolić, Rambo Amadeus, 'Pasaž', a za nas, u četvrtak noću, svira Luis. Cene pića standardne: 'hajneken' 120, viski 110 dinara.
Već u ponoć gužva je ogromna. Za jednim velikim stolom deo porodice Karić sa sinom Sretenom Karićem na čelu. Na drugom nekadašnji 'Zvezdin' as Dragiša Binić, dok u uglu cupka kik-boks reprezentacija Italije. Tu i tamo neka poznata ličnost sa naše estrade, a često svrate i fudbaleri 'Obilića' sa rukovodstvom. Patike i trenerke nisu dozvoljene, pa gosti, a naročito gošće, obuju čizmice sa štiklicama (poželjno) i mrežaste čarape. I dekoltei dođu nekako pod obavezno, pantalone sa cvetićima, crne trakice uz vrat, perje na rukavima i kragnama. Ipak, dekoltei... dekoltei su ovde čista desetka. Stajling muškog dela nije tako raznovrstan. Ističu se konobari u drečavim narandžastim majicama, kako bi se lako i brzo mogli detektovati u hitnim slučajevima praznih čaša.
Izvor dobrog raspoloženja je Luis u svojoj upečatljivoj zlatnoj tunici. Tu su i saksofon, gitare, udaraljke i ženski vokal. Na razočarenje mnogih, bez minića. Za zagrevanje se svira odlična strana muzika, a na prelazu ka 'onom pravom', ljubitelji klasičnih hitova mogu čuti 'Jestrdej' sa primesama narodnjačkog napeva. Unutra postaje sve toplije i jedan 'hrabri' par u džinsu izlazi na podijum, posle čega je stidljivost postala apstraktan pojam.
'Dudo, tebe volim, Dudo, ti si moja, Dudo…', naterala je mnoge da posegnu za papirnim maramicama, dok je Luis morao da upotrebi pozamašnu platnenu krpu brišući svoju glavu ošišanu na nulu. Stolice su zatrpane skinutom garderobom i dekoltei dobijaju pravi smisao. Cupka se sitno na sve strane, pa čak i u redu za WC, koji nije zanemarljive dužine, a zadržavanja su kao na državnoj granici u vreme cvetanja šverca.
Od dvadesetogodišnjeg Josketa čujemo 'da se ovde dolazi sa drugarima, da se devojke ne dovode, već odvode i da su najbolje one koje ne pamte Tita'. Tako sve protiče u najboljem redu, raspoloženje ne jenjava, ali šta kada se muzika završi negde oko tri izjutra? Oni koji imaju snage, nastavljaju dalje. U provod! Ove druge nek grize savest.
Odlazimo na Senjak, u Kabare 'Rouz', ali sledi šok. Zatvoreno! Nedostatak gostiju ili inspiracije, tek opis staje u jednu reč - pusto. 'Nana', takođe na Senjaku, takođe - pusto.
Bez gubljenja nade, pravo u (nekad Džejev) klub 'Bombo' na Studentskom trgu. Tehnika je napredovala i ovde obezbeđenje pomno prati celu situaciju na malom monitoru. Ispred nas svi se srdačno grle i pitaju za junačko zdravlje.
- Gde si, (cmok) brate!? (cmok, cmok).
- Evo, (cmok) brateee!!! (cmok, cmok).
- ‘Ajde, dođi u naš separe iza šanka, treći s leva!
- Važi, tebra…
Svako veče organizovan program - večeras peva Željko Vasić. Kada se on umori, DJ ne dozvoljava da atmosfera splasne ni za jedan jedini decibel. Devojke vrlo mlade, od 14 pa nadalje, ali po potrebi sve se nadoknađuje jakom šminkom i visokom štiklom. Muški deo malobrojniji, ali u proseku desetak godina stariji. Igra se oko stolova, u kolu ili samostalno, kako koga ponese alkohol i muzika. Povremeno se smenjuju jaki udari parfema, znoja i alkohola. To i nije neobično kad unutra igra i pije više od dvestotine ljudi. A, provod traje do samog jutra. Ako su gosti izdržljivi, obično ostanu do šest ujutro.
Gosti su stalni, gazda stoji pored šanka odmah do ulaznih vrata i od pedeset koji uđu, bar trideset se pozdravi sa njim.
Fazon je doći što kasnije, a 'pravi' gosti dolaze oko tri: u jednom naletu ulaze: vlasnik jedne robne kuće na glasu, bivši dečko Dragane Mirković, vlasnik jedne poznate beogradske ekipe na ivici zakona, vlasnik jednog fudbalskog kluba...
Za sve to vreme desi se po neka razbijena čaša ili flaša, što se kažnjava i naplaćuje, ali cena varira. Kada raspoloženje dostigne pravi nivo, igra se, svuda u svetu aktuelna igra 'Arjačkinje barjačkinje, koga ćete', čisto da bi se promenile grupacije za povratak kućama. I razbila monotonija. U. Novaković
G. Katić
