Izvor: Blic, 16.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mesari merkaju lipicanere
Mesari merkaju lipicanere
Pet od osam svetski priznatih i poznatih linija konja lipicanerske pasmine obitavaju u 'Vučjaku', jedinoj lipicanerskoj ergeli u Bosni i Hercegovini, smeštenoj u Lužanima kod Prnjavora.
Pre desetak godina, kada je ova ergela bila ponos prnjavorskog kraja, u 'Vučjaku' je uzgajano svih osam linija, ali su u međuvremenu nestale vrste tulipan i napolitano.
Teške ratne i poratne godine dovele su ergelu do ruba propasti, a od 150 >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lipicanera, koliko je 'Vučjak' posedovao pre krvavih sukoba u BiH, u ruševnim štalama ostalo ih je svega 48.
O ovim gracioznim belim lepotanima, čija se tržišna vrednost kreće od 15.000 do 20.000 maraka po grlu, brine se pet radnika. Godinama, kažu, nisu dobili platu. Među njima je i instruktor jahanja Peto Fužinato, koji će, najavljuje, za mesec dana u penziju, jer 'učenje jahanja više nikoga ne privlači'.
- Na konju sam od pelena. Odrastao sam u sedlu, ali sada više nemam snage da se borim za njih. Ostarilo se! Red je da se o ovim lepotanima sada brine neko mlađi - poverio se Fužinato, zaposlen na ergeli od 1965. godine.
Međutim, u Prnjavoru izgleda nikoga, a naročito mlade, ergela uopšte ne interesuje. Za njen opstanak nije zainteresovana ni opštinska vlast.
- Ergela je formirana 1946. godine ukazom Ministarstva odbrane FNRJ, s ciljem da se organizuje proizvodnja i obuka konja za potrebe JNA u eventualnom opštenarodnom odbrambenom ratu. Kao takva, ergela je stavljena pod upravu Ministarstva odbrane koji ju je i finansirao. Nestankom Jugoslavije nestaje i glavni izvor prihoda, to jest sredstva iz saveznog budžeta - objašnjava Brane Petrović, rukovodilac u ergeli.
Lipicaneri iz 'Vučjaka' dobili su mnoga priznanja, 'igrali', čak, i u filmu Petra Zeca 'Majdan Simeona Đaka', ali čini se da sve to mnogo ne dotiče opštinske čelnike. Potvrda vrednosti genetskog koda prnjavorskog lipicanera nedavno je došla iz SAD, gde su vlasniku jedne teksaške ergele prodata tri grla, zahvaljujući čemu su radnici nakon višegodišnje pauze po prvi put primili platu.
Bez obzira na lošu uhranjenost, konji su u izuzetnoj kondiciji, a zahvaljujući dobroj preventivnoj zaštiti za koju su radnici ergele dobili lekove od nekoliko pripadnika britanskog kontigenta Sfora, poslednjih meseci nije bilo intervencija veterinara. Inače, ergela nema stalno zaposlenog veterinara.
Zanimljivo je da ergelu najčešće obilaze mesari koji za ove konje sa pedigreom nude dve marke po kilogramu. Međutim, Petrović i ostali radnici ergele, iako je za godišnje održavanje jednog lipicanera potrebno oko 2.000 maraka - a kojima ergela ne raspolaže - sa mesarima ne žele ni da razgovaraju.
- U više navrata smo se obraćali opštinskim vlastima za pomoć, ali niko od njih nije želeo ni prstom da mrdne - ističe Petrović.
On još dodaje da u svim svetskim lipicanerskim ergelama, pa tako i u ostale četiri, koliko ih je na području nekadašnje Jugoslavije, jedan radnik brine o pet konja, što u 'Vučjaku' već godinama nije slučaj.
- Svugde u svetu, pa i kod nas, konji su uvek bili ogledalo i ponos dobrog domaćina. Konji su status, rejting društva, pa i nacije. U ovoj novoj državi do sada su svi, osim mesara i, naravno, pojedinih entuzijasta, zaboravili ove konje. Prnjavorskim 'gazdama' i političarima ovi lipicaneri samo predstavljaju teret. Krajnje je vreme da ova ergela u našem društvu zauzme mesto koje joj pripada. Ako to ne postignemo, neka iz Ministarstva poljoprivrede pošalju streljački vod, pa da je likvidiramo - kaže Slavica Bosančić, jedan od osnivača KK 'Lipicaner'.
Posredstvom ovog kluba, koji se bori za proglašenje ergele za preduzeće od nacionalnog značaja, čime bi se obezbedila potrebna sredstva, pomoć ergeli obećalo je i Ministarstvo poljoprivrede u Vladi RS. Dok najavljena donacija od 5.000 litara nafte i 10.000 KM, koja će biti iskoriščena za nabavku hrane za zimu, ne stigne u 'Vučjak', 48 lipicanera, među kojima je mnogo ždrebadi, svakodnevno se izvodi na 400 hektara veliki pašnjak gde čekaju prve jahače. Andrijana Katavić Vile u grivi
Lepotu lipicanera sa ergele 'Vučjak' upotpunjuju i sitne pletenice koje konjima po narodnom verovanju noću isprepliću vile. Međutim, tokom našeg boravka na ergeli saznali smo da su vile u stvari životinjice veličine slepog miša koje se noću hrane vitaminima kojih ima samo u konjskj grivi.
