Izvor: Blic, 28.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Marš gladnih u Palanci
Marš gladnih u Palanci
Zoran Stanković je farbar u Šinskim vozilima 'Goše'. Ima petnaest godina radnog staža i dvoje dece. Radi u hali u kojoj je temperatura ista kao i spoljašnja. Kad udari mraz, pucaju cevi. Kaže da ne zna kolika mu je plata, jer je ne dobija. Pred Novu godinu isplatili su mu 5.000 dinara, i to je sve od avgusta prošle godine. Nije platio struju, telefon, komunalije. Nema od čega.
Dobrica Nikodijević je 25 godina mehaničar bravar u Drumskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vozilima 'Goše'. Od juna prošle godine primio je pred Novu godinu prvi deo novembarske plate u iznosu od 1.400 dinara. Regres nije dobio, radni staž i doprinose mu ne uplaćuju. Svaki dan dolazi na posao. Trenutno ne radi, jer nema materijala. 'Je l’ ja treba da im nabavljam materijal?', pita glasno i mnogo tiše mrmlja, sa dozom stida, da u svojoj 45. godini života izdržava porodicu od očeve penzije.
Olivera Bećić, šef RJ 'Lakirarnica', vodi nas kroz hale. 'Kada je napolju bilo minus 18, unutra je bilo isto toliko. Sada je samo nekoliko stepeni ispod nule, pa vidite. Grejanja nema, jer nema novca. Nema ni vode', kaže. Pokazuje nam renovirane i nove tramvaje, klasične i luksuzne vagone za međunarodnu železnicu, dvospratni prototip vagona za prenos automobila...
- Jedina smo fabrika na Balkanu koja pravi nove vagone za brzine do 260 kilometara na sat, uradili smo sami ovaj prototip i još mnogo toga. Imamo mašine, imamo programe, imamo ljudstvo i volju da radimo, sve imamo osim rukovodstva, koje nije doraslo poslu kojeg se prihvatilo. Ispustiti ovakvu fabriku bio bi svestan ponor - smatra Olivera. U Smederevskoj Palanci bi poslovica 'Sit glednom ne veruje' mogla glasiti da ni gladan gladnom ne veruje. Od 17. februara traje 'protest gladnih', kojem se pridružila većina zaposlenih i većina od postojećih fabrika. Zato se 16.000 gladnih u Smederevskoj Palanci iz očaja opredelilo za ovakav vid borbe, da bi se uticalo na Vladu Srbije i sprečila humanitarna katastrofa ovog i ostalih kolektiva, objašnjava Gordana Jovanović, član koordinacionog odbora protesta, optužujući rukovodstvo da nije bilo sposobno da se prilagodi kretanjima na tržištu. Goran Divjan, direktor programa za konsalting i investicioni menadžment Instituta 'Goša' u Beogradu, dodaje da je program privatizacije sačinjen još pre dve godine i predložen Upravnom odboru, ali je odbijen. I navode da žele da spreče dalje propadanje, jer kapital se topi zbog porasta dugova, čak je i Upravna zgrada Instituta pod hipotekom.
I ne samo u 'Goši'. U Fabrici specijalne opreme mašine se rasprodaju, od čuvene građevinske firme 'Jedinstvo' ostala je samo upravna zgrada, Trgovinsko preduzeće 'Uzor' prodaje svoje objekte da bi namirilo poverioce, Fabrika nameštaja je pod hipotekom i poverioci najavljuju plenidbu mašina...
- Naša je fabrika izgrađena za veliku Jugoslaviju i izvoz, sada radimo samo za železnicu i GSP u Beogradu, koji nemaju novaca. Druga su vremena, za nas je desetkovano tržište. Mukom smo uspeli da ugovorimo neke nove poslove, a i za njih ne uspevamo da ispoštujemo rokove. Jednostavno, preglomazni smo da bismo u ovim uslovima opstali. Samo Šinski deo ima 1.073 zaposlena, od čega je 455 u proizvodnji. I u celoj kompaniji od 6.539 radnika 2.480 je u proizvodnji. To ni mnogo veće firme ne bi mogle da izdrže - kaže Slavomir Radomirović, generalni direktor HK 'Goša', koji je, inače, već podneo ostavku Upravnom odboru.
Radomirović napominje da je neophodno restrukturiranje proizvodnje i odgovarajući socijalni program i da dalje samo Ministarstvo za privredu i privatizaciju može učiniti nešto smislenije. - Osobe koje nemaju predstavu o realnosti proglasile su 'protest gladnih'. Gladnih ima. Ja to znam, odrastao sam sa njima, i ja sam dete radnika. Ali, naši se problemi na taj način ne mogu rešiti - tvrdi Radomirović. Rajko Rosić Gde su pare invalida
- U mojoj radionici od 130 zaposlenih, samo je 30 invalida. A ona je otvorena za nas i finansira se zbog nas. Znamo da su nas već 111 proglasili tehnološkim viškom, ali nam nisu uručena rešenja, jer čekaju prvo da uzmu pare za nas od Vlade. Tako svakog januara primimo dobru platu - šest, sedam hiljada dinara, jer po tim sumama prikazuju i potražuju novac iz budžeta. Kada uzmu pare, mi više nikada ni tu platu ni taj novac ne vidimo - kaže Milan Radovanović je VK majstor u 'Gošinoj' Zaštitnoj radionici invalida rada.
