Izvor: Blic, 25.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo ko hoće da pegla za pare
Malo ko hoće da pegla za pare
Veš umrljan izmetom na jednu stranu. Krvave čaršave na drugu. Uniformu će posebno, kao i dečije pelene. Teškim koracima Jovan Paštić (62) kolicima prevozi klasiran veš do masivne metalne mašine koja u svojim čeljustima dnevno guta tonu i po krvavog veša. Paštić sabija čaršave sa ginekologije, otvrdle od osušene krvi u jednjak mašine, pokrenuta je centrifuga i sekund kasnije materijal se mulja u tečnosti boje crvene rđe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
'Ima i krvavog i usranog veša, ali ljudi rade i teže stvari', kaže ovaj prognanik iz Hrvatske, lako se krećući kroz sterilan, omalterisan prostor, tik pored mašine u kojoj se 25 kg ginekoloških čaršava ispira u tri-četiri hladne vode, sve dok krv ne omekša. Posle će mašinu programirati na 100 stepeni, za iskuvavanje, a u sledećem koraku dodaje varikinu. 'Da krvave fleke izblede', umorno kaže. Nakon sušenja, veš je besprekorno čist, bez ijedne mrlje.
'Da mi se smuči krv?! Nikada! Bio sam mesar 27 godina u Mesnoj industriji ‘Gavrilović’ u Petrinji, Hrvatska. Ovde imamo zaštitne rukavice i nije strašno. Nigde sem u mašini ne vidite krv. Ja imam 62. godine, stariji čovek, nije meni teško raditi', kaže Paštić. Njegov dvadesetčetvorogodišnji sin radi isti posao u drugoj smeni. Bio je kelner, pica-majstor u piceriji na Zelenom vencu... Sada je ovde.
'Ovde ne dospeva zaražen veš, on ima poseban tretman, iako je ovo najveći servis ove vrste u Beogradu, u kojem se za sat i po opere oko 500 kilograma veša', kaže Ilija Spasenović, vlasnik ove radnje za pranje i peglanje veša, smeštene na obodu Beograda, u Rušnju, u novosagrađenoj kući na više nivoa. Besprekorno je čisto, mašine su moderne i dobro održavane, miris sveže opranog veša u miksu sa vlažnim isparenjima.
Nije to nimalo lak posao. Muškarci rade na opsluživanju, veš smeštaju u centrifuge, odatle ga transportuju dugom prostorijom u nivou zemlje u susednu sobu za peglanje ravnih površina, na valjak, na prese i popravke peglom.
'Radimo za Gradsku bolnicu i Onkološki institut', kaže Spasenović.Razija Mustafa (18) iz Rušnja radila je u centru grada, u Narodnoj biblioteci. 'Osam meseci tamo sam čistila', kaže, ne prekidajući svoj posao. Dnevno ona provodi osam sati nad parom koja izmiče ispod njenog lica, peglajući na novom radnom mestu.
Svetlani Đorđević posao je na tri minuta hoda od kuće. Ova dvadesettrogodišnjakinja sa završenom trgovačkom školom ovde je već mesec i po dana. Ponovo i ponovo, ona okreće presu, slažući uniformu za uniformom na blagi valjak. 'Javljala sam se na konkurse, radila u trgovini i u butiku, nisu plaćali. Petnaest razgovora imala sam i sve su to butici, tezge, Bulevar, trafike. Od fiksne plate ništa, sve na procenat, pa šta prodaš, i pitanje da li te isplati ili ti da otkaz. Ovde je plata sigurna', kaže.
Za Maru Milutinović bilo je i težih poslova, kao što je mesec dana kopanja u Vojvodini, od šest ujutru do šest sati popodne. Ona slaže pelene koje izlaze ispod vrelog valjka. 'Sada više leđa ne bole, njih više ni ne osećam. A ovo, opereš ruke, okreneš se i ideš', kaže ova pedesetpetogodišnja žena.
'Šta ćeš, to mi je posao, 14 godina stajanja, pa...', kaže slažući dečije pelene koje izlaze ispod valjka zagrejanog do 180 stepeni. 'Muž limar, doživeo saobraćajnu nesreću, otišao u penziju, a od penzije se nije moglo, mali (tridesetšestogodišnji sin) invalid, cerebralnu paralizu, drugi sin mi pomaže. Penzija mog muža je 7.000 dinara i ja nema izbora, moram da radim.'
'Nešto mi nije jasno, kako toliki narod ostade bez posla, a ja dam oglas pa za osam dana jave se dve osobe, a i one ne dođu na razgovor. Rade i moja supruga i deca, radio sam i ja kada smo počinjali, peglao sam. Ja sam elektromehaničar, i pitam ja sebe dok peglam, šta ti to radiš u punoj snazi, ali neka, napravio sam svoj biznis, sada imam skoro deset radnika. I konkurs je otvoren non-stop, plate su od 8.000 do 15.000 dinara, al’ šta je s ljudima, to ne znam, ovamo kukaju nema posla, a kad dođu, rade pet-šest dana, odu, nema ih...', kaže gazda Ilija. Tanja Nikolić-Đaković
