Izvor: Blic, 10.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majstor za sklepavanje Muž
im pomogne, jer on je - 'budžolog'
Majstor za sklepavanje
Muž i žena se posvađaju, onda ona njega gađa tranzistorom, promaši ga, pogodi zid, pa kad se pomire, ovaj uzme metlicu, počisti ga s poda i donese mi ga da ga ja sastavim, kaže čuveni bulbulderski 'budžolog' Nenad Milošević.
'Popravljam, sastavljam razbijeno, budžim pokvareno... igračke i sve prenosive aparate lakše od deset kilograma', piše, u nekoliko primeraka, ispred njegove radnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Dimitrija Tucovića 50, a nad prozorom njegovog podrumskog stana na belu tablu su u neku vrstu trodimenzionalnog kolaža prilepljeni neprepoznatljivi delovi svega i svačega. Razne stvari mu donose u komadićima, ali je još jedan komšija imao problema sa tranzistorom.
- Imao sam jednog komšiju, fini čovek, došao iz Australije još sedamdesetih. Međutim, pesnička duša, kakav je, slušao tranzistor, iznervirao se, pa ga bacio u zid. Donese ga meni, ja gledam, baš fini tranzistor, skup. Sastavim ga ja nekako, dođe on, ja mu kažem: 'Evo, popravio sam, ali sledeći put kad se naljutiš, uzmi nešto drugo pa baci, molim te, nešto jeftinije...' Evo ti njega uskoro, opet ga skrljao. Ja ga opet popravim. On ga opet skrlja! I ja uspem i treći put da ga sastavim, čoveče, ali ga on, naravno, opet razbije. I više nisam hteo da ga sastavljam. Glupo mi, čoveče...
Po Nešinim sveskama, u koje beleži ko mu je sve doneo nešto na popravku, bar šest stotina ljudi zna za njega u ovom gradu, a ako se računa i dobar glas, smatra on, jedno hiljadu ljudi računa na njega kad niko drugi ne može da pomogne.
- Dolaze mi od klošara do bogataša. Imam jednog što je bukvalno spavao na ulici, a sad se uvalio tu negde, u Topličkoj. U radnji, bre, neće da plati kauciju, nego presipa pivo u plastičnu flašu. Taj mi donosi svašta što nađe, a svaki put mu je rođendan: 'Daj, popravi mi ovo nemam da platim, danas mi je rođendan.' A posle njega mi se čovek parkira ovde s 'mečkom'. Dakle, svakakvi ljudi. A što se plaćanja tiče, nema pravila. Možda mi i češće ne plate ovi što puno imaju od sirotinje što popravlja igračke za decu pošto nema za nove.
Neša je odrastao u pozorištu, pošto mu je majka bila garderoberka u Beogradskom dramskom. On sam je tamo kasnije radio kao električar, a srednju elektrotehničku nije završio. Ipak, ne samo što je u stanju da skrpi televizor od nekoliko, nego ima i prototip elektromotora bez ijednog navoja žice, koji je i izlagao na sajmu sa kolegama pronalazačima.
- To je mašina koja bi najbržu primenu našla u nastavi. Meni su pretvaranje električnog napona u mehanički rad pokazivali na nekom generatoru sa dva listića koji se onda razdvajaju i skupljaju. A ako zavrtiš generator na mom motoru, rotor se vrti, brate, kao lud. To je malo bolji primer. Međutim, prednost odsustva kalemova sa žicama je u tome što ovakav elektromotor može da trpi ogromne napone. E sad, morao sam sve to da prevedem na naizmeničnu trofaznu struju, za šta sam imao teoretsko rešenje, ali je u kućnim uslovima teško izazvati 15.000 volti, pa je potrajalo dok sam to rešio i praktično. Ali sam rešio. To znači da sada postoji motor koji bi koristio atmosferski elektricitet.
Narodski rečeno, ako bi se poradilo na drugim komponentama sistema, jednoga dana bi možda mogli Nešinim motorima da koristimo gromove. Do tog trenutka, Neša ima i drugu ideju, primenljiviju od ove.
- Ne radi se o nekoj epohalnoj ideji. To već postoji, jedino što se uvozi i košta sto ili dvesta maraka. A to ovde može da se pravi za dve marke, ili manje, samo što mora da se zna kako. Ja znam kako, i primenom ovoga, mi bismo štedeli bar pet miliona kilovat-časova dnevno, što bi zimi bila strahovita korist. To je tačno tih pet miliona dnevno koje mi zimi uvozimo. Kilovat-čas je dva centa, pa ti preračunaj koliko je to u novcu...
Neši bi baš dobrodošlo da mu neko da pare za neku od ovih ideja. Od svog budženja može da životari, vegetira, kako on kaže, ali nikako da živi. Prijatelj, Iranac, rekao mu je posle posete domovini, da tamo postoje takvi majstori kao on, i da su ispred njihovih radnji redovi po trideset metara, kao i da fino žive. A ovde... Neši se računi polako ali sigurno gomilaju. A nije uvek lako ni 'budžiti'.
- Nekad me potera maler, kao pre neki dan. Pet-šest stvari sam počeo, i ne može nijedna da se popravi, nikako! I ja dig’o ruke. A od čega ja dignem ruke, sine, to je stvaaaarno za đubre! Branko Čečen
