Izvor: Blic, 24.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magla i kiša rasterali čobane
Magla i kiša rasterali čobane
Više od dve decenije Kosjerićani na obližnjem brdu Grad obeležavaju svetkovinu u čast pastira i ovaca, narodne tradicije i prirode. Nažalost, ove godine vremenske neprilike nisu im išle naruku, pa su morali da otkažu veliki deo priredbi.
Tradicionalna turistička manifestacija 'Čobanski dani', koja se proteklog vikenda održala po 21. put, umalo da potpuno propadne zbog pravog jesenjeg vremena i hladnoće, ali nisu se dali ni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizatori niti čobani, a ni posetioci. Stiglo je par hiljada gostiju, stotine pastira željnih takmičenja i dokazivanja, a i meštani, naravno, nisu izostali.
- Eh, deco, zar vas majka nije učila da leti sa sobom na put ponesete odeću, a zimi hranu? - upita grupu novinara iz Beograda starica zgurena ispod kišne kabanice. A novinari kao razmažena deca krenuli u planinu na 1.022 metra nadmorske visine u tankim bluzicama i italijanskim sandalama.
- Ne znam zašto se vreme urotilo protiv nas, ali šta da se radi, čobani su morali da gone ovce po svakak’om vremenu. Menjali smo datume održavanja priredbe, ali poslednjih par godina baš nemamo sreće sa vremenskim prilikama - dočekivao je goste Milijan Stojanić, direktor turističke organizacije 'Kosjerić' i čuveni kulinar.
Uprkos svemu, tradicija i ljubav prema precima, lepota borove šume i miris divljih malina doveli su na brdo Grad u ta dva dana oko dve i po hiljade posetilaca. Najzanimljivije je bilo ispod šatre organizatora gde su i održavane neke od priredbi. Iz zapadne Srbije stiglo je tridesetak frulaša da se nadmeće i izbori plasman na republičku smotru koja se sledećeg vikenda održava u Prislonici kod Čačka. Među kršnim momcima i dostojanstvenim starcima svojom pojavom i krhkošću izdvajala se jedina devojka takmičar. Šesnaestogodišnja Mirjana Petrović iz Jabučja kod Lajkovca.
- Već četiri godine sviram, da budem iskrena, na nagovor oca, ali mi je sada drago zbog toga. Pre dve godine sam osvojila drugo mesto u Republici, a zahvaljujući fruli obišla sam celu našu zemlju i stigla do Ukrajine - priča Mirjana.
Zvuci čobanske frule - neke ručno izrađene vrede na tržištu i do pet stotina maraka - zagrevali su promrzle goste, vraćajući ih u neka davna i lepa vremena predaka. Žiri je imao težak posao. Na kraju je, ipak, odlučeno da prvo mesto pripadne Srećku Perčeviću iz Veluće. Mirjana je 'iz pedagoških razloga' bila druga, ali se plasirala na završnu republičku smotru.
Drugog dana priredbe bilo je zanimljivije uprkos jesenjem ambijentu koji su stvarali magla i sitna dosadna kiša. Kršni momci iz Kosjerića i okoline nadmetali su se u čobanskom višeboju: nadvlačenju štapa, bacanju kamena s ramena i rvanju, ali zbog hladnoće priredba je imala revijalni karakter. Najzanimljivije je bilo na fudbalskom terenu gde se igrao čobanski fudbal. Dve ekipe od četiri igrača nadmetale su se u teranju krpenjače koju je umesto u gol trebalo ubaciti u pleteni sepet. Otežavajuća okolnost, osim slabe fizičke pripremljenosti, bili su i gumeni opanci broj 46 do 47 u kojima se igra ovaj fudbal, bez obzira koji broj cipela nose fudbaleri. Kuriozitet je da su ovu utakmicu odigrale ekipe čiji su članovi radnici saveznog MUP-a, odnosno, radnici savezne administracije. Publika je jetko prokomentarisala da je to sada normalno jer 'svi mladi nam pobegoše u gradove za olovkom, a ovce čuvaju samo babe i dede'.
Najtužniji su bili prodavci lubenica i slatkiša koji nisu pazarili 'ni za tezgu' dok se ringišpil postavljen za ovu priliku nijednom nije zavrteo. Sa prvim sutonom posetioci su krenuli ka Kosjeriću, a samo najhrabriji su ostali ispod šatre da uz trubače i topao kupus završe slavlje. G.Kazić
