Izvor: Blic, 27.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ludi muzeji
Ludi muzeji
Šta imaju zajedničko 'Mona Liza' i stare poljoprivredne alatke? Malo toga, ali su se i slavna slika i zarđali srpovi i kose našli u muzeju. Doduše, alatkama je to pošlo za rukom samo zato što je zavladala moda 'tematskih mikromuzeja', u kojima se izlaže bukvalno sve: od tostera do flastera, uvojaka kose, minijaturnih kuća, predmeta u obliku banane... U Nemačkoj postoji čak i Muzej otpadaka!
Ponekad mikromuzeji imaju veze sa umetnošću, ali na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jedan specifičan način. Tako se, recimo, u Muzeju leda u Švajcarskoj izlažu samo skulpture kojima prija temperatura ispod nule, dok je MOBA (Muzej loše umetnosti) u Bostonu posvećen 'slikama koje su previše ružne da bi bile bačene'. S druge strane, ako želite da saznate kako se zove prvi porno-film koji je ikada snimljen, posetite Muzej pornografije u Njujorku - u njemu se čuva zbirka jednog strastvenog kolekcionara koji je svom hobiju posvetio punih 25 godina života.
Neobični muzeji nisu samo tipični za SAD. U Torontu, Kanada, postoji Muzej kontracepcije u kojem su, između ostalog, izloženi kondomi u obliku Deda Mraza, antički recepti za kontracepciju, kondom od ribljeg mehura i dijafragma od 14-karatnog zlata.
Neke kolekcije nije ni najmanje lako napraviti. To je često posao koji zahteva strpljenje i istrajnost najzagriženijih filatelista. Da li mislite da je vlasnik Muzeja zuba u Baltimoru lako nabavio četkicu za zube kraljice Viktorije (za koju se priča da je bila opsednuta higijenom usta) i onu koju astronaut Judžin A. Sernan koristio za vreme misije 'Apolo X' (sa sertifikatom NASA).
Ova vrsta 'egzibicionizma' ne poznaje granice. Na karipskom ostrvu Grand Turk otvoren je prvi Muzej poruka u boci na svetu, u Češkoj Muzej nalepnica sa flaša ruma, a u Kaliforniji vrlo originalni, ali i dosadni Muzej asfalta, u kojem su na četiri sprata izloženi uzorci asfalta iz raznih delova sveta, kao i recepti za njegovo pravljenje, uključujući i originalni i patentirani recept iz 1875. godine. U Muzeju droge, koji je DEA (Američka uprava za borbu protiv narkotika) nedavno otvorila u Arlingtonu u Virdžiniji, izložene su kesice marihuane, pilule ekstazija i pištolj optočen dijamantima koji je pripadao jednom narko-dileru.
Ali zašto ljudi posećuju ovakva mesta? Zašto ih zanimaju kolekcije predmeta iz prošlosti ili razne varijacije na istu temu (kišobran, lula, olovni vojnik...)? 'Mikromuzeji imaju veoma značajnu ulogu', objašnjava Pjetro Belazi, sociolog umetnosti na Univerzitetu u Bolonji, 'pošto pretvaraju banalnost u egzotiku'. 'Naše društvo je opsednuto monotonijom i zato je u stalnoj potrazi za rizikom, za onim što je neobično. Neko ih traži u natprirodnim fenomenima, neko u ekstremnim sportovima, a neko u sakupljanju raznih predmeta.'
Tako su status eksponata stekle i tegle od senfa (muzej u Maunt Horebu u Viskonsinu), razne vrste želea (Le Roj u državi Njujork), ljute papričice i razni predmeti koji mirišu na tu biljku ili imaju njen oblik, uključujući i penu za kupanje, parfeme... (Rosano Salo, Italija). U Italiji se nalaze i muzej posvećen ljudskoj znatiželji (San Marino), u kojem su, između ostalog, izložene zamke za buve, Muzej drvenih konjića (u njemu se čuva i najveći drveni konjić na svetu, koji je Roberto Beninji koristio u filmu 'Pinokio'), Muzej uvojaka kose...
Domovina misterioznog virusa nije, međutim, ni Italija ni Amerika. Prvi ekscentrični muzej 'osnovao' je Luj XVI, koji je u svom Kabinetu retkih stvari čuvao ekstravagantnu kolekciju školjki i porcelan skih figura.
CDC/GB
