Izvor: Blic, 28.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovačke priče naših političara
Lovačke priče naših političara
Dimitrije-Mita Mijić bio je lovočuvar od 1938. godine. Njegov sin Branislav rođen je u šumi i u lovstvu je proveo 29 godina. Supruga i majka Dafina bila je njihov verni pratilac. Ona ima 20 godina lovačkog staža, doduše najviše provedenog u kuhinji. Pripremala je hranu za jugo-političare, a kasnije i evropske grofove, biznismene, sportiste.
Porodica Mijić je posle Mitine smrti, pored ljubavi prema divljači, šumi i prirodi, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju im je on i usadio, nasledila i brojne pikantne uspomene, sačuvane u Mitinim dnevnicima i fotografijama.
- Tito je dolazio - seća se Dafina - uvek u društvu najuže političke elite. Za razliku od ostalih, on nikad nije prenoćio ni u jednom dvorcu osim u rezidenciji u Tikvešu. Ostali su noćivali u drugim dvorcima zajedno. Svima sam kuvala osim Titu. On je dovodio svoje kuvare.
U dnevniku lovočuvara Dimitrija sa Bukovca kod Sombora postoji precizna evidencija. Tek, 1951. godine piše da je Moše Pijade bio tri puta: u maju u lovu na srndaće, u septembru na 'riku jelena' i pred Novu godinu na 'hajku na divlje svinje'.
- Pijade je voleo paprikaš od jazavca. Jazavci mogu da teže i do deset kilograma. Moj suprug Mita je jednom prilikom mesec dana čuvao dva jazavca u podrumu i u slučaju da Pijade naiđe, jazavci su bili spremni - seća se Dafina.
Te iste godine dolazili su Marko Nikezić, Rodoljub Čolaković, Miloš Minić, Aleksandar Ranković, Petar Stambolić...
- Čolaković je bio narodski čovek. Mom sinu Branislavu, koji je tada imao osam godina, obećao je pušku na poklon. Ranković je bio malo uobražen. Kada mu kažem 'druže' ljuti se, kada kažeš 'gospodine' - opet se ljuti. Nisam znala kako da ga oslovljavam - kaže Dafina. U lugarskom dnevniku zabeleženo je da je Tito 1965. godine u reviru 'Kalondoš' u B. Monoštru u grupom lovu odstrelio dva vepra, osam nazimčadi (divlje svinje do godinu dana) i dve lisice. Političke elite su i posle Titove smrti nastavile njegovim lovnim tragovima. Kolektivno predsedništvo koje je nasledilo Tita kolektivno je dolazilo u lov. Tada ih je već vodio sin Branislav. U svežem sećanju Branislava je Dolanc, Mikulić, Ali Šukrija... Kasnije, strastan ribolovac bio je Zoran Lilić. I danas dolaze političari. Tradicija kad je lov i ribolov u pitanju i kod njih se nastavlja.
Branislav je za 29 godina, koliko je proveo kao referent lovstva, vodio mnoge poznate strance u lov. Jelene love i bogataši, ali i šoferi sa Zapada koji godinama sakupljaju pare da bi došli do bar jednog kapitalca, priča Branislav. On kao posebnu atrakciju ističe da ima stranaca koji dolaze u lov samo zbog lova na konjima.
Njegova ćerka Danka piše maturski rad na temu 'Lovni turizam u gornjem Podunavlju'. Upisaće najverovatnije PMF - Odsek turizma. Nastaviće na ovaj način tradiciju porodice Mijić.
Dankin otac, Branislav Mijić, više nije lovni referent. Premešten je u kancelariju. Rođen u šumi, nema više pravo da uđe u šumu. Sofija Paklić-Špero Pita od vepra
Dafina se seća jedne zime kada je veća grupa političara ostala zavejana sedam dana u lovačkom dvorcu. 'Nije bilo hrane. Napravila sam im pitu od mlevenog mesa divljeg vepra. Ranković je bio oduševljen. U pratnji visokih političara uvek je bio izvesni Mile, simpatičan čovek, koji je bio zadužen za protokol i koji je sa mnom provodio vreme u kuhinji. Mile je bio zadužen da proba hranu. Za ne daj bože', priča Dafina.
Kolači su bili obavezni. Od pića isključivo domaća šljivovica i domaće vino. Posle lova političari su se zatvarali kraj kamina u dnevnoj sobi i nikome nije bio dozvoljen pristup. Vodile su se lovačke, ali i političke priče.
