Izvor: Blic, 01.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav koja traje već 67 godina
Ljubav koja traje već 67 godina
Božanka je, ne samo u Lozoviku nego i u Smederevu, lepotom (kao što joj ime kaže) nadmašila vile kada je 1934. godine na jednom prstenu u smederevskom naselju Carina (što je onda bila 'bogu iza nogu') ugledao tek zamomčeni Ratoljub Đorđević. Kao da ga je munja ošinula, kaže. Tog događaja se živo seća kao da se jutros zbio. Oči nije mogao da odvoji, a trudio se, iz sve snage, da se ne primeti opčinjenost ženskom lepotom. Bio je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najednom, začaran. Obuzet i oduzet. Doduše, i on je bio naočit kao junak iz narodne pesme i prilika koja se ne propušta, ali je ostao bez glasa ugledavši Božanku. S dobrim zanatom u rukama bio je san mnogih devojaka. Ali, šta da se radi kada nema još jedne kao što je Božanka.
Ili ona ili nijedna, najednom se zarekao, ali njen otac, kako i priliči trezvenom domaćinu, mada je imao dve kćerke i bojao se 'da ih neko ne prevari', nije hteo da čuje. Jeste prilika da se devojka domogne grada, ali domaćin je više voleo da malo razmisli nego da se posle mnogo kaje. Božanka je, kada je Ratoljub ugledao, imala tek 14 godina.
Ratoljub je o svemu sam odlučivao. Zato je mogao da čeka do sudnjeg dana. Niko ga nije požurivao. Otac ga je samo jednom video, na položaju kod Mionice kada ga je majka odnela na viđenje s nepunih mesec dana. Ubrzo potom, na Mačkovom kamenu, otac mu je poginuo, a majka, posle tog gubitka, nije dugo poživela.
Ratoljub je kada je ugledao Božanku i u nju se zagledao imao 17 godina i, zbog te lepotice, strpljenja kao pecaroš. Čekao je tri najduže godine u životu da mu izabranica poraste. I ispunio mu se san koji mu je doneo mnogo lepih dana u narednih 67 godina braka u koje su Đorđevići ušli krajem januara 2003. Majstor Ratomir će, početkom februara uzeti 89. godinu. On uzima godine a ne one njega, kaže smejući se. Zadovoljan i raspoložen sve u životu prima s lepše strane. Čak se i na penziju, koja jedva premašuje 100 evra, ne žali jer je duga: prima je preko 50 godina! To što slabije vidi smatra da je dobro jer ne mora 'svašta u novinama da čita'. Odista, na stolu su novine, očigledno je: pomno iščitane i dočitavane.
Božanka razume što je otac nije dao. 'Bila sam dete', kaže i dodaje da ne zna da li je Ratoljub čekao (nikad ga nije pitala) tek - dočekao je. Kad se Ratoljub oženio, imao je 35.000 ušteđevine (naglašava da je bio 'siromah ko sirće i siroče od malih nogu') od koje je kupio kuću u Smederevu jer Božanku otac ne bi kćerku dao beskućniku.
Božanka kaže da je njen brak sve vreme stabilan, jer je od svoje majke ponela znanje o tajnama sporazumevanja i sloge. Od rada se nije ustezala. Od pažnje prema suprugu takođe. O današnjoj mladeži ima stav, ali se uzdržava da ga kaže. Danas, kaže, mladi se 'vodaju desetak godina po ulici', a u braku ne sastave ni godinu. Ona se udala u sedamnaestoj, a ljubav je 'kasnije došla'.Ma kad da je došla, imala je vremena da se natraje. Možda bi sve bilo drugačije - ostaje nam da nagađamo - da Božanka nije 'od kuće ponela' da je 'muž crveno slovo'. Ratoljub dobacuje 'kuća stoji na ženi, a ne leži na zemlji'. Red mora da se zna, tvrdi Božanka, ali, vajka se, danas nema poštovanja, a muž je 'na smetnji'.
Đorđevići imaju dva sina. Stariji, inženjer, u penziji je, mlađi, lekar specijalista, uskoro će.
- Volim što su mi deca komotna. Oni imaju svoj stan na spratu, mi svoj u prizemlju. Niti oni nama, niti mi njima smetamo. Što bismo se mi ćuškali kod dece i mešali se u sve?
Pošto stari Đorđevići više ne izlaze iz dvorišta, sinovi dobave sve što im je potrebno, snaha skuva, unučići su radost, petoro praunučadi ako ne više, a ono jednako. Imaju još nekoliko vršnjaka u Smederevu ali ih nisu godinama videli.
Božanka je zadovoljna jer se 'od mladosti spremala za starost'. I sama na život gleda s optimizmom i gotovo istočnjačkom filozofijom: - Ništa ne kupujem jer mi ništa više ne treba. I dodaje: - Svakome želim da doživi ovakvu starost. Ratoljub klima glavom, odobrava. M. S. Pešić
