Izvor: Blic, 12.Mar.2009, 09:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lične beleške Zorana Đinđića

„Zamisli Srbiju na kraju 2005. godine. Pet godina nakon promene politike. Dobri, asfaltirani putevi, desetine hiljada malih i srednjih pogona i preduzeća, uspešni koncerni" Zemlja je transportna kičma Evrope, veliki tranzitni aerodrom u Beogradu i desetak manjih. Svetski kvalitet hrane kao jednog od glavnih izvoznih proizvoda. Poslovni centri u gradovima, porodična gradnja na periferiji, industrijske zone u blizini saobraćajnica. Puno posla za svakoga ko želi da radi, mogućnost povoljnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kredita za izgradnju kuće, kupovinu stana, pokretanje posla. Da li ova vizija deluje kao utopija?"

„Što se tiče Kosova naš ulog je

jako visok...": Jedna od beleški premijera

Ovo je premijer dr Zoran Đinđić zabeležio u svom ličnom rokovniku, krupnim, pisanim, okruglim slovima, mastilom svetloplave boje. Ova beleška samo je deo mnogobrojnih zapisanih misli, komentara, ideja, iz celokupne zaostavštine koju čine lični predmeti, impozantna biblioteka, prepiske sa stranim državnicima. Bogatu zaostavštinu supruga premijera Ružica Đinđić predala je Arhivu Srbije.

Svoje misli i ideje premijer je zapisivao u beležnicama i notesima. U mnogobrojnim beleškama raznih datuma premijer se bavio nacionalnim i strateškim pitanjima. „Blic" vam prenosi samo deo pisane lične zaostavštine premijera dr Zorana Đinđića koja će biti izložena u Arhivu Srbije u narednih mesec dana.



O našem strateškom cilju

„Naš strateški cilj i vizija može se formulisati u samo jednoj rečenici: osposobiti Srbiju za 21 vek. U ovoj rečenici sadržani su svi zadaci, svi izazovi, šanse, teškoće. Naravno, u svakom periodu istorije i u svakoj zemlji lideri imaju zadatak da obezbede uspešno uklapanje njihove zemlje u međunarodno okruženje. Da predviđaju i rešavaju razvojne zadatke i probleme da bi zemlja bila uspešna" 21. vek nije običan istorijski period, već neka vrsta novog početka istorije koja se odlikuje brzinom promena. Zato za svakog ko želi da opstane imperativ mora da bude brzo prilagođavanje promenama i rešavanje zadataka, uz sve žešću globalnu konkurenciju", napisao je premijer.



Dokumenta pokojnog premijera: Lična karta, vojna knjižica...

O strategiji nacionalnog razvoja

U jednoj od svojih beležaka bavi se pitanjem šta je potrebno učiniti, navodeći da „iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku".

Zatim dodaje da je zbog toga neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja, pretežno oslonjenog na plan aktiviranja sopstvenih razvojnih resursa.

„Taj plan podrazumeva potpuno individualizovani koncept koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropska integracija i slično). Ti trendovi su realni i desiće se, ali mi u međuvremenu moramo mnogo da učinimo. Pre svega, treba nam individualna mapa izvoznih tržišta i izvoznih grana. Ne možemo sve da prepustimo tržištu. Potrebna je ciljana intervencija. Npr. arapska, južnoamerička tržišta, pojedine egzotične zemlje (Libija, Kuba) mogu da posluže kao spasonosni čamac koji će deo naše privrede da preveze na obalu konkurentnosti i modernizacije (pre svega prerađivačka industrija u hrani, drvetu"). Treba osigurati tržišta za vojnu industriju (Brazil)".

Mobilni telefon koji je premijer imao sa sobom na dan atentata



Naša situacija, (pisano 9. februara 2003.)

„Naša situacija je prilično nepovoljna.

Njene loše strane su:

- Brojna otvorena državna pitanja (Kosovo, Ustav i regionalizacija, jug Srbije, Sandžak, provizorijum s Crnom Gorom)

- Nezrela i nekvalitetna politička elita i politička javnost

- Teško strukturno stanje privrede (većina tehnologije zastarela, niska produktivnost i konkurentnost, loš kvalitet proizvoda, nizak izvoz, veliki udeo društvene svojine")

- Međunarodni pritisci (Hag, spor proces evropske integracije)

- Loša opšta međunarodna situacija (iračka kriza, ekonomska recesija)

- Mala potrošnja (potražnja) stanovništva

Povoljni elementi:

- Počeo proces ozdravljenja privrede

- Znatne finansijske rezerve u sivoj ekonomiji (četiri milijarde dolara)

- Uspostavlja se kontrola nad sistemom (javne finansije, zdravstvo)

- Nema kritične mase za velike socijalne proteste

Iskustvo drugih zemalja pokazuje da se ne možemo osloniti na spoljnu podršku. Nismo toliko problematični da bi se neko ozbiljno bavio nama, previše smo problematični da bi nas prihvatili, nismo strateški značajni da bismo imali bonus. Uz to, nalazimo se u bloku zemalja koje važe za trajno nestabilne (BiH, Makedonija).

Zbog toga je neophodno sačiniti strategiju autonomnog razvoja pretežno oslonjenog na plan razvojnih resursa. Taj plan podrazumeva potpuno individualizovani koncept koji se neće oslanjati na globalne trendove (evropska integracija")

Ti trendovi su realni i desiće se, ali u međuvremenu moramo mnogo da učinimo", zapisao je premijer.

Sat i kravata sa tragovima krvi



Najlošiji scenario, (pisano 11. februara 2003.)

„Napraviti scenario s najlošijim razvojem događaja", piše premijer i nabraja:

- Iračka kriza traje dugo

- Svetska ekonomska recesija

- MMF pravi probleme, što povlači sve ostalo

- Hag se zaoštrava (nove optužnice zbog Kosova)

- Evropska unija zamrzava pregovore

- Nacionalna bezbednost (jug Srbije) iziskuje nepredviđene troškove za budžet

- Kosovo se ne rešava, napetost traje

- Odnosi sa Crnom Gorom ulaze u blokadu

„Šta je naša politika u takvoj situaciji najlošijeg scenarija", pita se premijer i navodi šta sve treba uraditi:

1. Utvrditi koliko prihoda zavisi od normalnog razvoja događaja i koja je razlika u odnosu na najlošiji scenario

2. Pronaći alternativne izvore prihoda (brze velike privatizacije, npr. deo NIS-a")

3. Napraviti koncept autonomne ekonomske razvojne politike (ciljana tržišta, podrška pojedinim izvoznim proizvodima)

4. napraviti plan komunikacije sa javnošću



O nacionalnom konsenzusu

Premijer se bavi i pitanjem nacionalnog konsenzusa posmatrajući ga od početka 19. veka, i navodi da se on uspostavljao oko državne i nacionalne nezavisnosti i slobode.

- Ovaj konsenzus se raspao u ideološkom 20. veku u kome je ratovima oslabljena i dezorijentisana nacija postala plen ekstremnih ideologija. Ta epoha je prošla. Postavlja se pitanje novog konsenzusa – piše, a zatim dodaje da ono što su u ranijim epohama bile jake vojske, jaka savezništva, energetska i sirovinska nezavisnost, pristup toplim morima danas je vitalna i efikasna ekonomija.

- Vitalna i efikasna ekonomija ne postoji izolovana, nego samo kao logični element društvene organizacije. Da bi ekonomija bila uspešna, uspešni moraju da budu politički sistem, edukacija, putevi, javni moral i sve što čini infrastrukturu jednog društva.

Porodične fotografije



Strategija za KiM

„Što se Kosova tiče, naš ulog je već jako visok. Mnogo smo i nepovratno izgubili ako govorimo o nacionalnoj tradiciji i istoriji. Ali visok je i rizik daljeg gubljenja. Zbog toga treba da podignemo ulog i za Evropu. Mi nismo večita moneta za potkusurivanje svih interesa. U Hrvatskoj i BiH nepovredivost granica, pravo samo unutar zajedničke države. U Srbiji obrnuto. Albanska država na Kosovu nastaje kao divlja gradnja. Jednog trenutka, vrlo brzo, reći će nam: skuplje je rušiti, lakše je legalizovati. A zašto je dopušteno da se nelegalno zida u prisustvu međunarodne zajednice? Kasno je za rasprave. U svim drugim stvarima vreme radi za nas. U pogledu KiM vreme ne radi za nas", napisao je premijer u decembru 2002. godine.

Stvari i predmeti koje je dr Đinđić imao na dan atentata

U centralnom delu izložbenog prostora predstavljeni su predmeti koje je premijer Đinđić imao kod sebe kada je ubijen. O krvavom epilogu srpskog vizionara i još jednoj istorijskoj drami svedoče detalji sa tragovima krvi kao što su Đinđićeva kravata, mobilni telefon, novčanik, tašna... i sat koji je zaustavljen kao što je sa dva hica zaustavljen prvi srpski demokratski premijer kada je na njega izvršen atentat, 12. marta 2003. godine.

Na izložbi je predstavljena i impozantna biblioteka dr Đinđića kao i njegova lična dokumenta poput pasoša, lične karte, vojne knjižice...

Premijerove misli

- Ne mislimo šta želimo 2002. godine. Mislimo o tome šta želimo 2050, kada ćemo biti mrtvi. Da li želimo da iza nas ostanu rezultati na koje će naša deca biti ponosna, ili neuspesi kojih će se stideti. Mi danas, hteli to ili ne, radimo na vlastitom spomeniku. Na njemu će nešto pisati: „Ta generacija je izvukla zemlju iz krize" ili „Bili su beznačajni i beskorisni".

- Ja Srbiju vidim kao na rendgenu, sve njene probleme, šanse i opasnosti. Ovo je zemlja prokockanih šansi i proćerdanih potencijala.

- Uspevaju samo nacije koje imaju pozitivan odnos prema stvarnosti. Samo brze, aktivne, optimistične nacije ostvaruju svoje ciljeve.

- Kada me moj sin pita: „Tata, šta radiš po ceo dan", ja mu kažem: „Radim da bi ti mogao mirno da živiš." Tako ja razumem suštinu svog posla. Siguran sam da ga većina roditelja u Srbiji na sličan način razume.

- Razumni ljudi veliki problem razlože na više malih, pa rešavaju jedan po jedan. Mi smo skloni da sve probleme skupimo u jedan, pa je on teško rešiv.

- Slušaj šta drugi hoće, to je važnije nego da pričaš šta ti hoćeš.

- Da ne kukamo zbog prošlosti, nego da tražimo šansu u budućnosti. Da ne posmatramo sebe kao žrtve, nego kao potencijal za uspehe i pobede. Da umanjimo uticaj naše prošlosti na našu budućnost.

Otvaranje izložbe za javnost u 14 sati

Izložba pisane zaostavštine dr Zorana Đinđića u Arhivu Srbije biće otvorena za javnost danas u 14. časova.

Predsednik Vlade Srbije i članovi Vlade položiće venac na spomen ploču u dvorištu Vlade u 11.30. LDP organizuje šetnju od stranke do Vlade (11 sati), polaganje cveća na grob premijera, tribina u Domu sindikata u 17 časova, a posle toga biće prikazan film „Završna reč""

Koncert Beogradske filharmonije koji će 13. marta biti održan u Zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, biće posvećen uspomeni na ubijenog premijera Zorana Đinđića. Na koncertu će nastupiti bariton Željko Lučić, koji je stekao svetski ugled nastupima u Metropolitenu, Kovent Gardenu, Nacionalnoj operi Pariza, Bečkoj državnoj operi i drugim uglednim kućama, navodi se u saopštenju. Beogradskom filharmonijom dirigovaće Uroš Lajovic koji je pet godina bio šef-dirigent tog orkestra, a na programu će biti uvertire i arije iz opera Đoakina Rosinija, Vinčenca Belinija i Đuzepea Verdija.

Direktor Arhiva Srbije: Đinđićeva moć predviđanja

Kada je pre godinu dana Ružica Đinđić predala pisanu zaostavštinu njenog supruga, Arhiv Srbije se obavezao da će formirati lični Fond Zorana Đinđića.

- Dugo nam je trebalo da savladamo rukopis premijera koji je bio teško čitljiv. Ja ga nisam ranije dobro poznavao i iščitavanje njegovih beležaka otkrilo mi je ko je zapravo Đinđić. Pre svega imao je neverovatnu moć anticipacije, predviđanja kao i realan odnos prema stvarima i izuzetno razumevanje istorije. Sve naše muke počinju nerazumevanjem istorije, a sada je jasno da je Đinđić to očigledno dobro razumeo - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, naglašavajući da, na primer, premijer još 2001. godine piše da moramo pod hitno da rešimo gasno pitanje, da moramo urgentno da se pripremimo za svetsku krizu.

Ali iz tih neformalnih zabeleški i pisama čita se njegova izuzetna posvećenost Kosovu i Metohiji. Novembra 2002. godine on dramatično počinje da se bavi tim pitanjem, insistirajući da nemamo više vremena za čekanje.

- On piše i Bušu i Putinu i Bleru i Savetu bezbednosti. Na jednom mestu beleži da je Kosovo kao divlja gradnja za koje će međunarodna zajednica reći da ga je lakše legalizovati no rušiti i da pod hitno moramo da reagujemo - kaže Perišić i dodaje da potez Ružice Đinđić predstavlja usamljen primer da porodica preda poverljive lične beleške jednoj državnoj instituciji.

- To ukazuje na Ružičin odnos prema institucijama ove države, samoj državi, kao i prema istoriji. Zahvalni smo joj i garantujemo da je Arhiv Srbije najbezbednije mesto da se tako nešto sačuva - insistira Perišić.

Pročitajte još:

Članovi porodice, DS i G17 odali poštu Zoranu Đinđiću

Đinđić je bio čovek renesanse

Nastavak na Blic...