Izvor: Blic, 08.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liči pomalo na Đeknu
Liči pomalo na Đeknu
Žestoki zvuci širili su se senovitom ulicom smeštenom u širem centru Beograda. Ulica je, naizgled, bila isuviše mirna za ovako nešto. Kroz zatvorena vrata jedne kuće dopirao je slab, pa onda malo jači bas. U prostranoj prostoriji dočekali su nas polutama i komandna tabla krcata lampicama, dugmićima i polugicama, nalik onoj iz 'Zvezdanih ratova'. Dobro raspoloženi domaćin, Igor Monteniger, skakutao je u zaraznom ritmu.
- Sad će Vlado, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samo što nije. Može li pivo za društvo? - reče spontano, a onda odvrnu neku melodiju za koju je posle upućenih pohvala počeo da tvrdi da je njegova. Šalu na stranu, ali te večeri mala i složna ekipa radila je na snimanju novog albuma. Da li po sistemu 'Đekna još nije umrla, a ka’ će ne znamo', tek ovi momci polagano, baš natenane, snimaju, miksuju i pri tom se dobro zabavljaju. I to tako traje nedeljama.
Rad u muzičkom studiju je samo jedna karika u lancu snimanja albuma. Dok najnovija kaseta ili CD ne stignu u ruke kupca, potrebno je mnogo truda i znoja i pevača i snimatelja i producenata; mnogo ispijenih kafa, sokova i piva; mnogo ispušenih cigareta i istrošenih živaca.
Uostalom, evo kako sve to izgleda i funkcioniše:
- Gledaj, opet su nas stavili u trač rubriku! Pazi im naslov! E, ljudi moji, ovi stvarno nisu normalni! - komentariše Igor više s rezignacijom, no iznervirano. Čitanje novina bi trebalo da izgleda kao mala relaksacija pred snimanje, ali ne i Igoru u ovom slučaju. Tešimo ga rečima da ga, uprkos tome što ništa ne radi, a album ne žuri da završi, i te kako ima u medijima. A, to znači da je popularan. Da, da, više u šali nego u zbilji klima glavom ukrašenom neobičnim pletenicama.
Utom, eto i zadihanog Vlada Georgieva Barbe. Tamne cvikere ne skida ni kad se zdravi sa prijateljima. Istoga časa prilično ležerno seda za klavijature i počinje da svira neke džez improvizacije, čisto onako, da se oraspoloži za rad. Sa crno-belih dirki prelazi na kompjuter. Ljudi u studiju komotno raspoređeni po ćoškovima ćutke slušaju, dok on koristi privilegiju da naglas razmišlja pomoću muzike. Voza se na stolici okružen spravama poput doktora Spoka, u polutami pomalo, čak, i liči na njega.
Smeje se, raspoložen je, iako je samo pola sata pre toga polomio miksetu penjući se na pult da bi se tako fotografisao za 'Blic'. Posle toga se popeo i na vrata. Naravno, u tim alpinističkim poduhvatima mu se pridružio i Igor.
- Nema veze, ionako mi treba nova - nonšalantno će Vlado, dok je ekipa 'Blica' prilično šokirana takvim profesionalizmom. Njegova ekipa očito nije.
Dok slušamo grandiozan završetak pesme 'You and me', koju je otpevao u duetu sa Vladom, Igor objašnjava:
- E, ova pesma će da bude posebno snimljena za Nebu i poklonićemo je deci. Vlado je nedavno posetio dom za nezbrinute mališane u Sremskoj Kamenici. Šta da ti kažem. Nije čovek mogao da govori ceo dan… Oko pola sata pre ponoći napuštamo studio i vredne muzičare. Pozdravljamo ih i pitamo koliko još vremena planiraju da rade. - Ne znam za njih, ali ja putujem sutra za Novi - reče Vlado. N. Grujić
