Izvor: Blic, 06.Nov.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letnjikovac kao manastir
Letnjikovac kao manastir
U vilu dinastije Obrenović u smederevskom naselju Plavinac posetilac se može uputiti samo ako ima dobar želudac, a spreman je da auto u povratku ostavi kod Karla Ribaka da centrira trapove. Vila je u vinogradima, na osunčanom uzvišenju, skrajnuta od puta Beograd-Smederevo; stiže se vododerinama, preko džombi i rupčaga. Ali sve tegobe minu kad se pred posetiocem otvori kapija. Puca vidik na Dunav i Banat i na imanje od 34 hektara, od čega je osam >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hektara brižno negovan park sa 36 vrsta drveća - prirodni rezervat za nisku divljač, a na 26 hektara je vinograd.
Knez Milan je letnjikovac u Smederevu opremio da po raskoši ne zaostane za dvorom u Beogradu. Neka se posetilac pripremi za razočaranje ako se toj raskoši sada nada. Vila bi, po skromnom nameštaju i jednostavnosti, bezmalo mogla da bude manastir.
Posle razvoda 1888. kraljica Natalija je u vlasništvo dobila vinograd, letnjikovac sa nameštajem, bibliotekom, posuđem, bogatim podrumom, slikama, ćilimima, kolekcijom oružja, karucama optočenim srebrom... Posle ubistva kraljevskog para Aleksandra i Drage, letnjikovac sa vinogradom i srebrni pribor za stotinu osoba sa kraljičinim inicijalima i grbom dinastije Natalija je darovala ličnom prijatelju, pukovniku Antoniju Oreškoviću, načelniku štaba drinske vojske u srpsko-turskom ratu 1876-1878. godine. Kada je čuo da je knez Mihailo poginuo, pukovnik Antonije Orešković, iako prvorazredni oficir, snažne volje i karaktera, pao je u nesvest. Kraljica se docnije povukla, promenila veru i zamonašila u Luksemburgu.
Kada se 1859, posle Svetoandrejske skupštine, knez Mihailo vratio na srpski dvor, on je i u smederevsku vilu uveo balove, a na evropski nivo podigli su ih kralj Milan i kraljica Natalija. Počinjalo se 'Srbijankom', nastavljalo valcerom, pa 'Kolom kraljice Natalije'. Bal je bio iz dva dela, do ponoći i od ponoći, kada su se stariji povlačili.
U Beogradu su prve konjske trke pod pokroviteljstvom kneza Mihaila održane posle smederevskih, 9. maja 1863. godine. Kralj Petar Veliki bio je u ovoj varoši, ne zna se da li i u vili, dva puta: 1904. i 1910.
Vilu su zagrevale kaljeve peći i u svakoj prostoriji bile su po dve. Domaćin vile kaže da su kaljeve peći uništene. Ne precizira da li su rasturene, pa negde drugde sklopljene kao što je mnogo toga odneto. Drugarici Pepci Kardelj se, recimo, dopalo šest garnitura nameštaja. U vreme Prvog svetskog rata u letnjikovcu kneževa i kraljeva, u Smederevu, bila je bolnica za nemačke avijatičare.
Oficirima se pripisuje pljačka svega iole vrednog iz letnjikovca, mada je, vaistinu, prilično blaga ostalo i za potonje kolekcionare.
U predvorju su dva nekada čuda tehnike - ogromne, mehaničke, bečke, muzičke kutije. Jedna bi, da je ispravna, mogla da svira 24 sata. U predvorju je i pribor za vezenje kraljice Natalije. Po zidovima su prilično dobre reprodukcije portretisanih predstavnika dinastije. Kasnije, što se dublje zalazi u vilu portreta i slika, i reprodukcija je sve manje - zamenjuju ih mape i novinske ilustracije. Neobično je da se očuvao čudesni tabernakl sa 72 fioke, od kojih je polovina vešto ukomponovana i skrivena. Među vrednijim stvarima još je na svom mestu tri veka star tepih sa pola miliona čvorova od kamilje dlake.
Nemci su ga odneli, ali ga je arhitekt Paja Jovanović, blizak dinastiji, otkupio na aukciji u Parizu i vratio u Smederevo. Draperi stari 160 godina poklon kraljici Nataliji, ručni rad. Krase jednu prostoriju i luster od čuvenog muranskog stakla. I to je gotovo sve. M. S. Pešić
