Izvor: Blic, 27.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupovao svoje
Kupovao svoje
Životna priča Milana Marinkovića (68) iz Šatornje kod Topole nalik je filmskom scenariju. U jesen 1944. godine, kada je imao samo deset godina, tadašnja vlast, kako kaže, ubila mu je oca Tanasija a samo dve godine kasnije od oko devet hektara obradive zemlje oduzela mu je šest… U zaključku koji su potpisali predsednik Sreskog narodnog suda u Aranđelovcu Aleksandar Minaković i presuditelji Dragomir Nedić i Stanimir Vasiljević stoji da je'na predlog uprave >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << narodnih dobara pri SNS u Aranđelovcu ovaj sud zaključkom od 22. septembra 1946. godine naredio konfiskaciju celokupne imovine narodnog neprijatelja Tanasija Marinkovića biv. iz Šatornje'... U Potvrdi koju je Opštinski sud u Aranđelovcu izdao 25. avgusta 1992. godine stoji da 'kod Opštinskog suda u Aranđelovcu ne postoji krivična presuda kojom je utvrđeno da je pok. Marinković Ilijin Tanasije biv. iz Donje Šatornje oglašen krivim zbog ogrešenje o interese NOB-a'…
Život Milana Marinkovića krenuo je posle toga drugim, težim tokom. U međuvremenu, polovinu svoje zemlje od onih kojima je dodeljena posle rata Milan je otkupio a sredinom ove godine presavio je tabak i zajedno sa ostalim naslednicima poč. Tanasija podneo je tužbu protiv Republike Srbije, PIK-a Oplenac, Milosava Prokića iz Beograda i Milorada Milovanovića iz Šatornje radi poništaja zaključka Sreskog narodnog suda od 27. marta 1946.godine.
- Oca oteraju u Aranđelovac 27. novembra 1944. godine i ubiju ga u potoku Ješovac, a 26. aprila 1946. donesu Rešenje o konfiskaciji imovine samo na osnovu toga što su ga ubili! Tada nam je oduzeto nešto malo manje od šest hektara. Ta oduzeta zemlja data je bezemljašima ili kako da kažem neradnicima. Zemlja je dobijana uz potvrdu koja nije bila veća od paklice cigareta. Od deset parcela oni su prodali pet koje sam ja otkupio. Jedan od njih nije hteo da proda dok mu nisam kupio plac u varošici i tu je sazidao kuću, priča Milan.- Te parcele nije bilo lako kupiti. Nadničio sam od Baške vode na moru, rezao vinograde oko Vršca, sadio Ripanj, radio u rasadniku u Aranđelovcu i Beogradu, učestvovao u gradnji televizijskog tornja na Avali... Nadničio sam i mučio se da bih kupio svoju zemlju. Kada su mi oca ‘44. oterali u zatvor dođu i odnesu sve stvari iz kuće. Posle dva-tri dana bio je ostao jedan krevet dođe neki Nikolić i odnese i njega. Ali ja, iako sam tada bio mali, zapamtio sam ga. Imao je neki ožiljak. Pre tri godine odem kod njega jer mi je njegov sin nešto radio i kažem mu: 'Sećaš li se da si mi i krevet odneo?' 'Jeste, Milane, jebi ga...', bilo je sve što je rekao.
Puno toga sam preturio preko glave. Rekao sam to i sudiji: 'Ja odavde neću da izađem. Možete da mi sudite koliko hoćete. Oni su dužni da mi vrate moju zemlju pa makar poginuo! Trećeg nema'. Miodrag Petrović
