Izvor: Blic, 07.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kupio sinu preduzeće i medu
Kupio sinu preduzeće i medu
Na prekjučerašnjoj aukciji u Privrednoj komori, koju je organizovala republička Agencija za privatizaciju, najsrećniji čovek bio je privatni preduzetnik iz Užica Dejan Đerić. On je, naime, za 19,1 miliona dinara kupio užičko preduzeće 'Frizer” sa 33 zaposlena i poslovnom površinom od oko 200 metara kvadratnih, iako je početna cena bila svega 226.000 dinara. Ovoj kupovini, u kojoj se nadmetalo 13 učesnika, prethodila je i neobična zakletva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koju je Dejan položio na minule Zadušnice, na grobu svog pokojnog dede Živana, u mestu Sevojno kod Užica.
- Na Zadušnice, na dedinom grobu, zakleo sam se dedi da ću kupiti 'Frizer”, odnosno i lokale koji se nalaze u delu imovine koju su mu oduzeli komunisti 1946. godine. Istovremeno, uoči aukcije sinu Stefanu sam obećao da ću mu kupiti jedno preduzeće i jednog medu. Na kraju, ispunio sam zakletvu dedi i obećanja sinu – izjavio je juče presrećni Dejan koji je posle aukcije podelio radost i sa ocem Milovanom i bratom Brankom. Oni su juče 'Blicu” ispričali deo velike priče o stradanju njihovog dede, ali i njihovoj decenijskoj borbi za povraćaj konfiskovane imovine.
- Te, 1946.godine, komunisti su uzeli dedi četiri kuće u centru Užica, i njega, pokojnu babu Ljubicu i njihovo 14 dece ostavili da žive u pravoj bedi. Među nepravedno oduzetom imovinom bila je i kuća u čijem se prizemlju danas nalaze dva lokala 'Frizera” koje smo kupili na aukciji – kaže Branko, priznajući da je cena 'naduvana”, ali da to 'nije delo Užičana”. - Zbog zakletve koju je Dejan dao na dedinom grobu, bili smo spremni da idemo do kraja – dodaje Branko, uz verovanje da će se investicija sigurno isplatiti.
Njegov otac Milovan je juče ujutro primao čestitke brojnih drugova i nazdravaljao i za poslovni potez svog sina, ali i za dušu svog oca Živana, čiju je sliku držao uz sebe.
- Juče, kad se sve ono završilo, nisam žalio da umrem. Pa, ljudi, znate li vi šta su komunsiti uradili mom ocu?! Proglasili ga za ratnog profitera i uzeli mu sve. Hteli su da nas nema, da nestanemo sa lica zemlje. Ipak, otac nas je naučio da radimo, izveo nas na put, ali on nije izdržao. Umro je 1954. godine – zasuzio je Milovan, koga bar dve trećine Užičana zna kao bivšeg fudbalera 'Slobode” i vlasnika privatne perionice. - Evo – pokaza Đera – još čuvam očev novčanik u kome je i spisak njegovih dužnika… A, evo i dokaza kako smo se sinovi i ja borili da povratimo imovinu – pokazuje Đera oveću dokumentaciju o svim pokušajima da od opštinskih, republičkih i saveznih organa dobiju, kako reče, parče papira u kome piše: 'To je vaše”.
- Nisu nam dali. Sve su govorili: 'Čekajte zakon, čekajte novu vlast, čekajte ovo, čekajte ono”… I čekali smo, pa kad je došla nova vlast, umesto da ispuni svoje obećanje, i oni su rekli: 'Čekajte”. Opet smo čekali i, eto, jedino dočekali da kupimo svoje – kaže Đera, pokazujući čak i deset godina staro pismo koje je napisao, ali, kako reče, nikad nije uspeo da ga pročita na nekoj televiziji.
'Moji roditelji su imali četrnaestoro dece. Ja sam trinaesto dete. Moj otac i majka, zajedno sa braćom i sestrama, radili su dan i noć da bi obezbedili stan… Nepravednom posleratnom politikom mom ocu je sve oduzeto. Od svih nepravdi koja mu je nanela vlast otac je ubrzo umro. Nadam se da će se ispraviti ta nepravda”, napisao je Milovan Đerić.
- Čestitam, Đero! – stizalo je sa vrata. Zoran Tmušić Konfiskacija
Prema saznanjima 'Blica”, Sreski sud u Užicu je 1946. godine doneo rešenje broj 103/46 kojim se 'prenosi u državnu svojinu nepokretna imovina ratnog dobitnika Živana Đerića iz Titovog Užica”. 'Pomenute nepokretnosti”, navodi se dalje u rešenju, 'prenose se na državu pod teretom državnoj investicionoj banci u Valjevu za sumu od 586.000 sa tri odsto interesa za koju je sumu stavljena itabulacija na ime ratne dobiti. Napred preneta imovina predaje se na upravu Gradskom odboru odseku Narodne imovine. Po pravosnažnosti ovog rešenja prenos prava svojine prenetih nepokretnih imanja na državu uvesti u knjizi tapije”, navodi se u rešenju i dodaje da je 10. aprila 1946. godine, Živanu Đeriću ”utvrđena ratna dobit od 1.250.000 dinara”.
