Izvor: Blic, 02.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuda curi gas iz Rusije
Kuda curi gas iz Rusije
Nedavno je utvrđeno da su ruski zvaničnici bogatiji za 4,8 milijardi dolara po osnovu zajma koji im je MMF odobrio 1998, kada je Viktor Černomirdin već napustio mesto premijera. Priče u koje Černomirdin jeste uključen znatno su 'sočnije': jedna od njih se tiče 'Gazproma', kojim je nekad rukovodio i na kom se, kako kažu, obogatio. A sam 'Gazprom' ostaje simboličan primer svega što ne valja u ruskoj ekonomiji.
U vreme Sovjetskog Saveza >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Gazprom' je bio ogroman birokratski monopol, sputan lošim upravljanjem najvećom rezervom prirodnog gasa na svetu. Pod opštim pojmom 'privatizacija', sredinom devedesetih, deonice 'Gazproma' našle su se u rukama bivših komunističkih šefova, uključujući i Černomirdina, koji su u tom carstvu sticali neverovatno bogatstvo. Sada se vlada predsednika Putina zarekla da će od 'Gazproma' napraviti svetionik ekonomske reforme.
Kako je 'Gazprom' postao tako velik nije teško zaključiti. U Rusiji leži trećina svih rezervi gasa u svetu, a u 'Gazpromu' se proizvodi 93 procenta ukupne ruske proizvodnje gasa. Zapadna i centralna Evropa dobijaju nekih 30 odsto gasa iz Rusije, tako da 'Gazprom' ne samo što 'pokreće' veći deo ruske industrije i 'pokriva' nekih 40 odsto vladinih prihoda od taksi, već je i najveći pojedinačni izvor čvrste valute u Rusiji.
Upravo je to učinilo 'Gazprom' i glavnom kartom ruske spoljne politike, naročito kada je reč o prevlasti uticaja u Južnoj i Centralnoj Aziji. Kada god Putin putuje van zemlje - tokom nedavne posete Indiji, na primer - u senci ga prati Rem Vjakhirev iz 'Gazproma'. Tokom poslednjih godina 'Gazprom' je porazio konkurentska preduzeća iz SAD tako što su sklopljeni ugovori zahvaljujući kojima je Turskoj gas isporučivan putem cevi ispod Crnog mora. A potom je kompanija čak razmatrala planove da izgradi novu mrežu cevovoda, preko Avganistana i Pakistana pa sve do Indije, zahvaljujući čemu bi imala još veći uticaj u regionu.
Kao i većina 'prirodnih monopola' u Sovjetskom Savezu i 'Gazprom' je decenijama bio pod isključivom kontrolom države, a onda su 1994. šefovi 'Gazproma' progurali plan po kom je većina deonica preduzeća prešla u privatne ruke, što je zapravo značilo da su preuzeli potpunu kontrolu nad njim. Pre svih su ovi šefovi bili Vjakhirev i Černomirdin, koji je zvanično carstvo ovog preduzeća napustio odlaskom na mesto premijera 1992. - ali je zapravo ostao u tesnoj vezi s 'Gazpromom'. Vlada je i dalje imala najveći udeo u preduzeću (40 odsto ili, danas, 38,3 procenta) ali je čak i to bilo pod posrednom kontrolom pomenutog Vjakhireva. Onda nije nikakvo čudo što njih dvojica važe za najbogatije ljude u Rusiji (CIA je Černomirdinovo bogatstvo 1996. godine procenila na nekih pet milijardi dolara).
'Činjenica da je vlasnički udeo vlade samo 40 odsto, skandal je sam po sebi', kaže se u krugovima bliskim ovoj industriji. 'Krađa je već počinjena.'
Pod ovim šefovima, koji su u Rusiji poznati kao 'gazoviki', 'Gazprom' je postao poznat i po tajnovitosti koja je bila izuzetna čak i po ruskim standardima. Do 1995. preduzeće nije plaćalo porez ruskoj vladi. Kada je na kraju to izbilo na videlo, sve je rešeno dogovorom 'iza scene'. Pregovori svakako nisu bili laki, jer su 'Gazpromove' poslovodne knjige krivotvorene godinama.
Nimalo slučajno, Putin je odabrao 'Gazprom' kao prvu metu svoje reformske kampanje. Letos je vlada povratila i osnažila kontrolu nad 'Gazpromom' delom zahvaljujući tome što je Putinov pomoćnik Dmitri Medvedev postao predsednik upravnog odbora. Prvi zadatak koji je imao pred sobom bilo je da prikupi račune. Danas, baš kao i u vreme SSSR, 'Gazprom' ima obavezu da snadbeva kupce čak i ako ne plaćaju.
Udar na neplatiše smatra se opasnom idejom. Ono što ne naplaćuje u gotovini, 'Gazprom' dobija ili putem trampe ili nikako. Neki od najvećih dužnika su bivše sovjetske republike. Početkom godine, ukrajinski predsednik Leonid Kušma javno je priznao da je njegova zemlja krala gas jer nije mogla da ga plati. I sama ruska ekonomija veoma zavisi od veštačke niske cene gasa.
'Mogli biste da se otarasite neplatiša, a onda biste imali ekonomsku katastrofu', kaže analitičar Dag Rolfs. 'Domaća proizvodnja bi pala, čitavi gradovi bi se našli u mraku, ukupna industrija bila bi ugrožena.'
Jedna od najčudnijih veza 'Gazproma' i kooperativnih firmi je veza sa preduzećem 'Itera' koja postoji već osam godina i koja je od opskurnog preduzeća preko kog je 'Gazprom' sklapao neke od robnonovčanih poslova prerasla u drugu po veličini kompaniju u poslu sa gasom, s proizvodnjom koja je prošle godine iznosila 60,5 milijardi kubnih metara. Neki kritičari tvrde da 'Itera' svoj uspeh duguje tajnim kanalima koji vode do nekih menadžera 'Gazproma', koji su 'Iteri' već učinili niz usluga, počev od privilegovanog pristupa gasovodima i poljima gasa.
'Gazprom' svake godine proizvodi sve manje i manje gasa, pre svega zbog starih i zarđalih cevi, i velikim odlivima na izvorima gasa. Prema jednoj od procena, u kompaniju bi do isteka dekade trebalo uložiti 50 milijardi dolara tek da bi se zaustavilo njeno propadanje. Sledeće godine Vjakhirevu ističe ugovor i Putin je već spreman na to. Ali, za sada nema adekvatnog naslednika, ni 'sveže krvi' koja bi od 'Gazproma' mogla da napravi 'svetionik reformi'. CDC/SP
