Izvor: Blic, 10.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuće za novi i bolji početak
Bački Brestovac je na sredokraći puta između Odžaka i Sombora, a na samom kraju sela, samo što se nije otela u polje, Ulica Bačka. Broj 11, kuća čelom prema ulici, dva prozora s kapcima gledaju na šor, upadljiva cokla, stara švapska keramika. Ovde od 28. maja 2008. godine stanuju prognanici Dušanka i Zdenko Šipoš.
A petočlana porodica Pavić iz sela Žitinje kod Vitina na Kosovu u jagodinsko selo Bunar doselila se pre 15 dana. Ove ljude povezuju dve stvari: ostali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su bez svojih domova i stekli su nove zahvaljujući humanitarnoj fondaciji „Divac" koja je pre tri godine osnovana sa ciljem da pomogne građanima, naročito izbeglicama, u praktičnom rešavanju njihovih egzistencijalnih problema.
Nema zvona, a na kucanje izlazi Dušanka Šipoš i poziva nas u kuću. Zdenko nam se uskoro pridružuje. Kaže da je ranjavan tri puta, a da nije - „momka se ne bi bojao". Na licu žene rane su dublje. Kafa, grožđe za posluženje, kuća uredna, „smederevac" greje. Toplo. „A, leti je ’ladovina da se jorganom moraš pokriti. Odmorili smo se ovde i danuli dušom", priča Dušanka.
Nerado se sećaju šta su sve prošli. Sa „Olujom" su stigli u Bijeljinu, onda ih „uputilo" u Prizren, pa u Prištinu, pa... Od 1995. prošli su pet izbegličkih centara dok ih nije u jednom selu kod Gadžinog Hana stigla srećna vest da im je fondacija „Divac" dala kuću.
- Evo ,dočekali smo da dušu odmorimo, pomogao nam je Divac, Bog mu dao dobro, njemu i svakom njegovom - kažu supružnici koji su se venčali u Prizrenu kao izbeglice.
Tih 13 godina u kolektivnom smeštaju na njih ostavilo tragove koji će se teško izlečiti, svakakvih sudbina su se naslušali i nagledali...
- Mogli smo otići u Ameriku, ali smo se pitali šta ćemo tamo da radimo. Nismo otišli! - seća se Zdenko.
Petočlana porodica Pavić iz sela Žitinje kod Vitina na Kosovu
Živorad i Snežana (38) sa decom Milošem (17), Milicom (15) i Markom (12) izbegli su sa Kosova 1999. godine da bi narednih devet godina proveli u Kolektivnom centru u Bujanovcu. Od pre dve nedelje stekli su novi dom u selu Bunare kod Jagodine.
- U Žitinju sam imao dve kuće i zemlju. Sve je to ostalo, izgubilo na ceni i nemam nadu da ću to ikada prodati ili se vratiti u selo. Tamo su mu sahranjeni roditelji. Bilo je pre par godina pokušaja neke američke organizacije da nas vrati na ognjišta, ali Albanci nisu hteli da nam dovedu vodu u te kuće koje su nam sagradili. Niko nas tamo ne želi i mi smo se pomirili s tim - priča Živorad Pavić.
Pošto ova porodica nije imala ništa u svom vlasništvu, Živorad je odlučio da podnese dokumentaciju kod humanitarne organizacije „Divac". Od novca koji je dobio(7.000 evra) i pozajmice uspeo je da kupi kuću u Bunaru. Kuća koju su Pavići kupili ima četiri sobe i kupatilo i uz malo renoviranja već sledećeg proleća može izgledati bolje. Iz Humanitarne organizacije „Divac" obećali su da će im doneti nešto od pokućstva, frižider, stolove, krevete.
I Snežana i Živorad su bolesni i porodica živi od minimalca i dečjeg dodatka, što ukupno iznosi 13.000 dinara mesečno. Ipak, raduju se što su se bar rešili teskobe kolektivnog centra.
- I tamo smo svaki dan jeli pasulj, pa ćemo i ovde! - kaže Snežana. A deca se polako navikavaju na novi dom.
Najmlađi Miloš kaže da se nada da će mu u Bunaru biti dobro.
- Komšije su nam dobre, drugovi u školi takođe. Malo nam se smeju zbog naglaska i toga kako pričamo, ali mi smo tako naučili. Ovde ima akvapark i zoo-vrt, valjda ćemo imati novac da ih posetimo. Ja ću se navići, ali Milici je najgore, ona voli Bujanovac - kaže Marko.
Pavićima je najveći problem kako će se ogrejati kad dođe zima, jer nemaju novac za drva. Milica i Miloš nemaju knjige, a đaci su srednjih škola u Jagodini.
Useljene 44 porodice
Humanitarna organizacija Divac osnovana s ciljem da pomogne građanima, posebno izbeglicama, u rešavanju njihovih životnih problema. Od početka akcije „Možeš i Ti" pa do danas, prikupljeno je više od 1.000.000 evra kroz razne vidove donacija (pojedinci, kompanije, SMS, državne institucije itd.), što je dovoljno za zbrinjavanje 100 porodica. Do oktobra 2008. u nove domove useljene su 44 porodice i na taj način stambeno je zbrinuto 170 ljudi. Planirano je da do kraja godine broj useljenih porodica bude 80, a do maja sledeće godine - 100.
Deca imaju gde da dođu
Zdenko i Dušanka imaju brakove i decu iza sebe. Zdenko ima jednog sina u Beogradu, a druga supruga Mandica ga je napustila i odvela sina Dimitrija 1993. Ništa o njima nije čuo i moli sve koji nešto znaju da mu jave. Dušanki je suprug umro, ima sina i dve ćerke koji žive u Pančevu, Beogradu i Novom Sadu. Kažu, kako im sad deca imaju gde da dođu.
