Izvor: Blic, 20.Jan.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuće dodiruju nebo
Kuće dodiruju nebo
Selo Restelica, sa oko 4.000 stanovnika, jedno je od većih naseobina u opštini Gora. Od Dragaša je udaljeno tridesetak kilometara i do njega se stiže uzanim asfaltnim putem koji vijuga padinama Šar-planine. Pre ulaska u selo je nekoliko tunela nalik na prirodne pećine, a prve kuće šćućurile se odmah iza velike krivine. Obasjane zubatim suncem, podsećaju na prizor u Tibetu. Put se potom strmoglavo spušta u kotlinu, zatim uzdiže i završava na mestu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje ovdašnji gorštaci smatraju 'centrom sveta'. U glavnom i nekoliko obližnjih sokaka blata do guše, koje nanose ljudi i stoka. Sa obe strane 'žile kucavice' poređane radnje sa mešovitom robom, ispred gajbe sa domaćim i južnim voćem, među kojima i mesara na otvorenom prostoru. Na metalnim šipkama oslonjenim na zid, vise ovce. Kilogram staje tri evra, ali kupaca nema.
- Restelica se nekada belela od ovaca kao što se sada beli od snega - pojašnjava Ismail Ismaili, naš vodič kroz Goru, i navodi da su u ovom mestu ljudi uzgajali 100.000 ovaca. I sada je glavno zanimanje gorštaka stočarstvo, s tim što je stočni fond desetkovan. Stočari trenutno uzgajaju oko 3.000 ovaca. Spremni su da stada uvećaju kada bi država obezbedila povoljne kredite za razvoj ovčarstva, mada muku muče sa prodajom tržišnih viškova, jer je tržište skučeno. Ljuti su na zadrugu jer ne otkupljuje meso kao ranije. Posećuju ih nakupci, koji bez znoja ostvaruju profit. U polumračnim i zadimljenim čajdžinicama, za ishabanim stolovima sede muškarci, igraju karte i domine. Vlasnik najluksuznije kafane je izvesni Osman-aga. Korpulentni gazda na glavi nosi crvenu beretku. Iz prikrajka krišom posmatra goste. Za šankom mladić koji kuva kafe i služi piće. U prostoriji od 20 kvadrata pet stolova bez stolnjaka, karakterističnim za seoske birtije. Na zidu sa desne strane od ulaza poster američkog farmera, na suprotnom visi požutela kolor fotografija anonimnog glumca, istrgnuta iz stranih ilustrovanih novina. U uglu plejer u koji zure gosti.
- Uglavnom se okreću video kasete sa borbama pasa šarplaninaca, kojima je ovde postojbina - kazuje Osman-aga i ističe da se slična takmičenja održavaju u Dragašu i u Makedoniji i posmatra ih po nekoliko hiljada ljudi. Fudbal je tek na trećem mestu, posle pelivanskih, koje se organizuju za Đurđevdan.U glavnoj ulici srećemo 'potrošene' starce koji sa prutevima gone kljusad sa drvima, na drvenim samarima. Zima na Šari i Restelici traje po osam meseci. Loži se faktički tokom čitave godine, a tokom decembra i januara temperature se spuste ispod 20. podeoka Celzijusove skale, pa ogrev često ponestaje. Ambijent i akteri kao u nekakvom čudesnom filmu. Ipak, to je svakodnevica na Šar-planini, a u blizini je i granica sa Makedonijom i Albanijom. Meštani u šali kažu da je od svih goranskih sela Restelica najbliža nebu.
Goranci, inače, odlično govore srpski. Međusobno komuniciraju maternjim. Matična škola ima 800 đaka. Broj školaraca se stalno smanjuje jer mladi odlaze u pečalbu. Iz Beograda, Niša, Kragujevca, Novog Sada, Kraljeva i drugih gradova Srbije i Crne Gore vraćaju se pod stare dane. Za rodnim krajem, tvrde, od njih niko više ne pati. Zato i ne otuđuju imovinu.
U Gori se od dolaska mirovne misije UN gotovo ništa nije promenilo. U infrastrukturu i privredu nije uložen ni jedan jedini dinar. Strahuju od upada bandi iz Albanije i veruju da će i tom ludilu doći kraj. S. A. Lukić
