Izvor: Blic, 23.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kruška - spomenik
Kruška - spomenik
Divlja kruška brđanka u kragujevačkom naselju Beloševac svojom veličinom i starošću privlači pažnju ne samo građana iz centra Šumadije već i putnika namernika iz skoro svih krajeva zemlje. Kao svojevrstan spomenik prirode i značajno prirodno dobro uskoro će se naći pod zaštitom države. Odluku o tome donela je lokalna vlast u gradu na Lepenici.
Procenjuje se da je brđanka stara 240 godina, mada njeni vlasnici smatraju da je i vremešnija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Svojim izgledom i očuvanošću dominira prostorom. Obim debla je 1,30 metara, a visoka je 19 metara. Krošnja je pravilna i široko razgranata. Stablo ima jako i zdravo žilište. Njen zdravstveni bilten je dobar, uprkos tome što je gotovo dva i po veka bila, naravno, izložena svim elementarnim nepogodama, pre svega snažnim olujnim vetrovima, visokim snegovima i dugotrajnim sušama.
S obzirom na to da se radi o retkom primerku kruške u Šumadiji, a verovatno i šire u Srbiji, ustanovljen je treći stepen zaštite. Drugim rečima, to znači da se kruška ne sme poseći, ne smeju joj se lomiti i kidati grane, lišće i plodovi, kao ni preduzimati bilo koje druge radnje koje bi mogle izmeniti njen izgled ili, pak, dovele u pitanje njen biološki opstanak. Nije dozvoljena promena namene zaštićene površine, deponovanje smeća i drugog otpada ispod nje ili u njenoj blizini, raskopavanje pod krošnjom koja zauzima površinu 1,4 ara, gradnja objekata, parkiranje automobila, postavljanje tabli ili obaveštenja na stablu i granama krošnje, sadnja zelenila, ispuštanje otpadnih voda, kao ni prevođenje podzemnih i nadzemnih instalacija za trajne ili privremene objekte.
Elaborat za zaštitu prirodnog dobra brđanka - divlja kruška uradio je Zavod za zaštitu prirode Srbije, dok je lokalna vlast obavezala vlasnika Žarka Lekića da spomenik prirode čuva i održava u skladu sa 11 propisanih mera zaštite. Kruška se nalazi na samoj međi sa komšijom. Iako krošnja delom prelazi na plac prvog suseda, zbog hlada nikada nije bilo spora.
- Bila je ogromna i dok sam bio dete - seća se Milorad Arsenijević, starac koji uveliko gricka devetu deceniju, inače, Žarkov deda po majci, i dodaje da je ona ujedno i zapis. - Svake godine za Svete Trojice, krstonoše se okupljaju ispod nje i sa barjacima, ikonama i krstačama organizovano obilaze polja moleći se za berićetno leto. S. A. Lukić
