Izvor: Blic, 05.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kroz divljinu do fotelje
Kroz divljinu do fotelje
Nekada se to radilo u učionici, sa sve tablom i nastavnikom koji je predavao marketing, upravljanje ljudskim resursima i engleski. U klupama su sedeli učenici od kojih je većina već bila zašla u godine tako da im nije bilo nimalo lako da prihvate činjenicu da ih 'tamo neko' uči sopstvenom poslu. Uprkos tome, to su bila lepa vremena, pošto je devedesetih godina u modu ušao 'direktor-filozof'. Menadžeri su išli na kurseve na kojima su raspravljali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o Platonu i Dekartu sa intelektualcima koji verovatno nikada u životu nisu kročili u neku firmu. Zašto? Da bi bili otvoreni i za druga saznanja i tako lakše odgovorili na nove izazove globalne ekonomije. Onda su, na samom kraju 20. veka, morali da pohađaju kurseve koje su vodili košarkaški i odbojkaški treneri, pošto je nekome palo na pamet da dobar menadžer mora da ima razvijen osećaj za timski rad.
Danas, međutim, u klupama više ne sedi praktično niko, pošto menadžeri novog milenijuma ne treba da 'uče', već da 'eksperimentišu'. Zato oni više ne idu u škole, već u pustinje, manastire, prelaze preko visećih mostova i hodaju po užarenom uglju. U Americi menadžeri čak idu u zatvore sa pravim rešetkama i glumcima koji prilično uverljivo igraju ulogu kriminalaca. To su samo neki od ispita koje menadžeri moraju da polože da bi zaposlenima dokazali da su motivisani, da su rođeni da budu vođe i da imaju osećaj za timski rad. Zato su mnoge firme, osim paketa akcija i raznih povlastica (automobil, mobilni telefon, kompjuter...), za svoje rukovodioce predvidele i naporne izlete, kompase, materijal za pravljenje splava...
'Znanje stečeno na tradicionalna način, u učionici, previše često ostaje samo na površini svesti i ne utiče na dublje mentalne mehanizme', objašnjava Roberto Re iz Đenove, koji je u proteklih šest godina ubedio oko 15.000 ljudi da pređu preko užarenog uglja ili da skoče u prazno sa stuba visokog 15 metara. 'Mi učimo ljude da kontrolišu snažne emocije. Kad ih na kraju krusa dovedemo pred užareni ugalj, to je kao da smo ih suočili sa svim teškoćama na koje će naići tokom karijere.' Prema njegovim rečima, samo je mali broj polaznika odustao od ovog testa.
'Pronalaženje načina da se pređe preko nabujale reke ili pripremi hrana u diviljini - to je odličan način da se nauči kako se rešavaju problemi na radnom mestu', dodaje Helmut Rauh, stručnjak za obuku menadžera iz Verone. Prema njegovim rečima, da bi menadžer naučio šta je to timski rad najbolje je da se nađe u jedrilici u situaciji u kojoj čovek ili sarađuje sa ostalim članovima posade ili tone. A šta ako se u takvim situacijama ispostavi da je neki od njegovih službenika mnogo spretniji i bolji od njega samog? Utoliko bolje, smatra Rauh: 'Naučiće da više ceni svoje saradnike.'
Ponuda namenjena menadžerima izuzetno je bogata i raznovrsna. Od hipnoze i šijacu-masaže, preko posete tibetanskim manastirima i preživljavanja u Libijskoj pustinji, do ekstremnih sportova. Rezon je sledeći: nema tog važnog sastanka od koga će se uplašiti neko ko se okušao u bandži-džampingu! Zato ima firmi koje izdvajaju od 130 do 1.000 evra dnevno po zaposlenom za takve kurseve.
Ima, međutim, i srećnika koji su zaposleni u firmama koje se opredeljuju za druge, manje naporne kurseve na kojima takođe može štošta da se nauči. Na primer, za kurseve kuvanja, pošto je kuvanje u grupi odličan način da se uspostavi komunikacija. Ova tehnika je sa uspehom isprobana u kompaniji 'Dizni', koja je 200 menadžera stavila pred zadatak da sami osmisle meni, pripreme hranu i serviraju je.
U te 'manje opasne' kurseve spada i kurs glume, na koji povremeno idu zaposleni u italijanskom ogranku 'Boša' i još nekim poznatim firmama. U Engleskoj ovu vrstu kurseva za usavršavanje menadžera organizuje Pol Korigan, koji najčešće koristi Šekspirove komade, pošto je uveren Šekspirovi likovi upravljaju vojskom ili državom onako kako menadžeri treba da upravljaju firmama. CDC/GB
Menadžeri na trapezu
Ispit se održava na plaži, a od polaznika se traži da skoče sa stuba visokog deset metara i uhvate trapez. Ova vežba simbolizuje osvajanje vlasti: ko ima hrabrsti da se baci u prazno da bi uhvatio trapez postići će uspeh i na poslu. Ali, u zavisnosti od toga kakva se atmosfera neguje u firmi, može da poprimi i drugačiji karakter. 'Činjenica da skačeš sa stuba kada si vezan sajlama i potpuno bezbedan stvara u tebi osećaj poverenja', kaže Karlo Skaturin, jedan od onih koji su sa uspehom prošli ovaj test. 'Tada shvatiš da na poslu možeš da skočiš u nepoznato ako iza sebe imaš tim koji te podržava.'
