Izvor: Blic, 20.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krotitelji divljih reka
Krotitelji divljih reka
Kroz zeleno granje koje je grlilo obalu, bešumno su klizili veliki gumeni čamci, plave i žute boje. Ljudi u njima, od kojih su u najvećem broju bile žene, obučeni u jarko crvene kombinezone za spasavanje, od sreće i razdraganosti, bacali su kačkete uvis i odlagali vesla. Posle nekoliko sati putovanja kanjonom Tare i kroz brzake Drine, pristali su u Bastase, njihov kamp 17 kilometara udaljen od Srbinja. Odmah tu je i Šćepan Polje.
- Bože, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ako ovo nije raj, onda je sigurno koji kilometar dalje. Iako sam rođena na Drini, u Bajinoj Bašti, do sad nisam okusila čari splavarenja. Ovo je fantazija - oduševljena je Dragana Čolić iz Beograda.
Njeno oduševljenje deli i koleginica Sanja, koja je, gazeći vodu do obale, nestrpljivo prozivala kuvare Boda i Vladana pitanjem je li gotov ručak, 'umresmo od lepote i gladi'.
U kampu je bilo preko stotinu gostiju sa svih strana. Bilo je i stranaca.
- Padosmo od umora - priznaje Mićko Mihailović, domaćin kampa. U produžetku je i kamp njegovog kolege Bate Banovića, gde je, takođe, bio ručak u toku. A ručak spreman na ognjištu podloženom bukovim cepanicama. Veliki lonci puni pasulja su se pušili, a miris vruće jagnjetine ispod sača širio se preko Drine u Crnu Goru.
Tu, u kampu, srećemo i stare drinske vukove Stilaša Mastilovića i Zdravka Kovača.
- Raftingom se trenutno u Srbinju bavi petnaestak ljudi i posao dobro ide - skromno priznaje Kovač, ističući da su najbrojniji gosti Novosađani i Beograđani, a u poslednje vreme, stare ljubavi Drine sad se sve više prisećaju i Slovenci.
- Spuštanje čamcima niz Taru, počinje ispod Žabljaka (Crna Gora) i do Bastasa na Drini (Republika Srpska) traje tri dana i dve noći. Ima kraćih i ništa manje atraktivnih tura, kao što je ovo naše, sa Brštanovice do Bastasa i dalje do Srbinja, priča Željko Milutinović, koji je nesigurni posao u Rudniku Miljevina zamenio još opasnijim - spuštanjem punih čamaca niz Drinu.
- Nije opasno kad predvidiš, isplaniraš i obezbediš sve što je potrebno - kaže Branko Sokolović, vlasnik čamaca. - Ovo nema nigde u svetu - dok se u čamcu voziš talasima reke, odmah zahvataš i piješ njenu vodu - hvali ekološku čistoću Drine Zdravko Vasiljević, profesor na Elektrotehničkoj školi u Novom Sadu. Zdravko, koji je rođen u Foči seća se da je, još kao dečak, s nestrpljenjem dočekivao 'prave splavare koji su, poput najhrabrijih jahača talasa, krotili podivljalu reku'.
- Splavove su činili balvani, na desetine njih, povezani međusobno čeličnim sajlama i za njih je bila potrebna izuzetna veština i hrabrost - seća se profesor Vasiljević, koji je veliki broj Novosađana zarazio pričom o Drini.
Željko Milutinović je nedavno čamcem niz Taru i Drinu spustio do Srbinja princezu Lindu Karađorđević. Drago Todorović Jedno utapanje prošlog leta
Za sve ove godine splavarenja, na Drini se utopio samo jedan čovek, lani. Prema pričama splavara, ovde se izuzetno poštuje Prokopije, dan kad se ne ide na vodu. To, nažalost, lani nije ispoštovao ribar Sića Starović iz Srbinja, koji se prevrnuo sa čamcem i utopio, kažu u kampu Bastasi.
