Izvor: Blic, 28.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krotitelj banatskih vetrova
Krotitelj banatskih vetrova
Čovek nečim mora da obeleži svoje postojanje, čime će se izdvojiti iz običnog mirnog života, kaže Dejan Varadinac. On je za svoj beleg izabrao gradnju vetrenjače i to ne obične. Varadinčeva vetrenjača teške gvozdene konstrukcije, ali lakih, drvenih krila i aerodinamičnih linija, biće postavljena nasred njegove njive u ataru sela Aradac, na pažljivo izabranoj banatskoj vetrometini upravo zbog toga što će baš na tom mestu najbolje usisavati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << snagu panonskih vetrova transformišući je u kinetičku energiju od sedam do deset kilovata, dovoljnu za proizvodnju niskonaponske struje, pokretanje pumpe za navodnjavanje, ali i mlinskog kamena.
Niko danas ne bi rekao da je ovaj porodični četrdesetsedmogodišnjak nekada voleo jake motore i brze automobile, a još bolje se u njih razmeo. Od tog zanata je i kuću napravio, a onda kada je posla ponestalo zbog krize, ljubav prema motorima zamenio je ljubavlju prema zemlji i kupio 19 ari u aradačkom ataru. Tu je našao zaklon od atmosfere opšteg propadanja te 1993. godine. Svi potom povučeni potezi imali su svoju sopstvenu logiku. Najpre je Varadinac za lične potrebe iskopao arteski bunar od 60 metara. Kako banatske vode dobre za piće beže u dubinu, bila mu je potrebna pumpa. Na koji pogon? Pa, na najprirodniji, eolski. Tako je rođena ideja o vetrenjači, a njeno potpuno ostvarenje očekuje se na jesen kad će tvorac organizovati i svečano otvaranje sa postavljanjem ploče i krštenjem, jer vetrenjača još nema ime.Sada je najvažnije da vetrenjača bude postavljena, čime će se omogućiti rad sistema za navodnjavanje već podignutog vinograda i voćnjaka i proizvodnja struje, a nabavljen je i mlinski kamen za meljavu. Kamen možda otkriva poreklo ideje jer ovaj kvalifikovani metalostrugar alatničar svakodnevno od šest do dva radi u Mlinsko-pekarskoj industriji 'Žitoprodukt'.
Na pitanje o rentabilnosti projekta staloženi čovek se ljuti jer nije sve u materijalnoj isplativosti. Zemlja je kod nas jeftina, a gotovo sav materijal za vetrenjaču je polovan, kupljen na otpadu. Ključ uspeha je u časovima predanog rada. Klipna pumpa i motor na benzin koji sada rade na ispumpavanju vode iz bunara stari su preko stotinu godina, a bilo je uživanje remontovati ih.
- Kod nas niko ništa ne radi zato što se rad ne isplati. A imamo pameti i sposobnosti za izvoz. Lično sam imao prilike, a nisam želeo da odem na rad u inostranstvo smatrajući da čovek ne mora putovati čak u Ameriku da bi našao svoju sreću. Depresivcima bih preporučio rad na zemlji kao terapiju do sigurnog izlečenja, a ostalima kao preventivu od svih oboljenja.Nije ova moja ideja neobična. U svetu se prave eolski parkovi kao u kalifornijskom Palm Springsu gde se na jednoj poljani okreću krila 3.700 vetrenjača. Niko se ne pita ko pravi struju za onoliki sjaj Las Vegasa usred pustinje Nevade. Pa, pustinjski vetar. Belgija i Španija 30 odsto ukupne svoje proizvodnje električne energije dobijaju iz energije vetra - priča Varadinac.
U Aradcu su do pre nekoliko decenija radile tri vetrenjače, u široj okolini Banata bilo ih je oko 500. Tehnološki pregaženi i napušteni ovi mlinovi na pogon vetra preselili su se u međuvremenu sa panonskog pejzaža u prodavnice suvenira. Varadinac kaže da stari tip vetrenjače ne bi on ni gradio jer za takvu vetrenjaču nije ni blizu dovoljno bogat. Za nju je potrebno cigala barem kao za pet lepih kuća, ali će njenih klasičnih četvoro dugačkih krila od po šest metara ipak istesati. Pa kad im udahne dušu razapinjanjem platna bez kojih su krila mrtva, svi banatski vetrovi zamrsiće se u njihovim jedrima i tako ukroćeni još kako će praviti struju, pokretati klip na pumpi i težak mlinski kamen. Jelica Vojinov
