Izvor: Blic, 19.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krejzi Tajron među Srbima
Niko ne voli da ga zovu ludakom, ali Pol Kron iz Njujorka je taj epitet sam prišio uz svoje ime. Krejzi Tajron - predstaviće se bez ustezanja ovaj pedesetdvogodišnjak, isto piše na plakatu koji nosi sa sobom dok nastupa, a još kad je rekao da se u Beogradu oseća kao među svojima... Samo je u Ginisovoj knjizi rekorda zaveden pod punim imenom i prezimenom. I to tri puta.
Pol Kron, srpski rečeno, živi od ludiranja, i to vrlo uspešno, ali ako bismo da malo ublažimo, možemo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ga zvati zabavljačem. Decenijama je nastupao kao šoumen po hotelima, a ima već tri godine kako je ostvario san većine nas: radi jednom nedeljno, a rad mu se svodi na igru i zabavu. Pod jedan, Pol je profesionalni igrač stonog tenisa, ali u igri odavno ne koristi reket, već ono što mu u datom trenutku prvo padne šaka: kamen, patiku, jabuku, novčanik, malu čokoladu, ili pak fotoaparat za jednokratnu upotrebu koji odnekud izvlači. I igra podjednako dobro i desnom i levom rukom. Ako vam stoni tenis sa tim rekvizitima izgleda nemoguć, a vi probajte da ga pobedite kad sledeći put navrati u Beograd, gde već drugi put dolazi kod prijatelja Saše Kabilja sa kojim se pre nekoliko godina upoznao u Americi.
Kao što smo mi pokušali da protiv Pola igramo u jednoj drugoj, neobičnoj igri „Simon Says" („Sajmon kaže"), gde je, takođe, specijalista. Igra, veoma popularna u Americi, a malo poznata u Evropi, svodi na to da ponavljate iste pokrete rukom, ali samo onda kad vaš saigrač izgovara „Sajmon kaže". Verujte, nećete ni primetiti kad Pol tim dvema doda još jednu reč. I tog trenutka ste izgubili 1.000 dolara koliko Krejzi Tajron nudi svakom ko izdrži da bez greške igra jedan minut. U našem slučaju hiljadarku je posle petnaestak sekundi spakovao nazad u novčanik.
- U ovome me niko nije pobedio već 26 godina - kaže ponosno i nabraja svoje slavne protivnike: glumca Džonija Depa, boksere Majka Tajsona i Ivandera Holifilda, manekenku i glumicu Polinu Poriškovu, majku Silvestera Stalonea... I kako ti večiti dobitnici podnose poraz?
- Nije da se ne nerviraju, ali nekako podnose. Najviše se ljutio Džoni Dep - seća se Pol. Dobro da nije Tajson.
Krejzi Tajron je lud u funkciji zabave i posla, ali ovaj veseli čovek je vlasnik diploma sa dva koledža i obučen je da pruža pomoć ljudima ometenim u razvoju. Čest je gost na televiziji, mnoge novine u Americi pisale su o njemu, a o Polovom životu snimljena su i dva filma - u jednom je narator bio čuveni TV voditelj Lari King. Govori osam jezika, a poznat je i po još jednom bizarnom hobiju: u svakom trenutku može vam poput kompjutera izbaciti gomilu podataka o američkim predsednicima ili o svetskim metropolama. Od njega ćete saznati da Ajfelov toranj ima 1.752 stepenika (a ne 1.665, kako stoji na oficijelnom sajtu tornja), a uspeo je da izbroji i zapamti da loptica za golf ima 360 rupica.
Razveden je, a u odgovoru na pitanje da li ima dece, najbolje definiše sebe:
- Ne, pa ja sam dete!
A to „dete", osim pored dve prethodne igre, najbolje je na svetu u još jednoj disciplini - preskakanju konopca, sklono je i nekim drugim nestašlucima. Kockanju, na primer!
- Bio sam strastveni kockar. Na kocki sam izgubio oko milion dolara, naročito na konjskim trkama - kaže lakonski.
Iako tvrdi da je kocka njegova prošlost, nije odoleo a da sreću ne okuša i u Beogradu. Ono što nije uspeo da mu uzme reporter „Blica" igrajući „Simon Says", uzeo mu je krupije kazina „Beograd" na ruletu. Onoj hiljadarki dolara nije bilo suđeno da se vrati u Ameriku.
No, sve je to za Krejzi Tajrona zabava i sve ide u rok službe. Kao i performans na autoputu usred špica - kad se zaglavi u gužvi, on izađe iz automobila i počne da preskače konopac. U skladu sa sopstvenom životnom parolom: „Živi, voli i smej se".
I skači za svoj život!
Rekordi
Ime Pola Krona tri puta je upisano u Ginisovu knjigu rekorda i svaki put je obarao rekorde u preskakanju konopca. Uradio je to 8.320 puta za sat, 332 puta u minuti i na kraju 50 puta za 10 sekundi.
Dok nije uspeo da dostigne savršenstvo, naporno je trenirao svaki dan. Koliko?
- Jedan sat!
Neupućenom to ne izgleda baš kao neki veliki trud, i on je tu jeretičku misao ulovio i kod nas.
- Teško je i pet minuta, verujte!
