Izvor: Blic, 20.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krateri kao na Mesecu
Krateri kao na Mesecu
Pistom niškog aerodroma može se proći autobusom, ali već negde na polovini puta počinje slalom između velikih kratera avio-bombi, kao nemarom posejanih duž asfaltne saobraćajnice za prizemljenje vazduhoplova, što nejednako, na dva dela, seče ravnicu u severozapadnom delu grada.
Iako se duž piste - čiji delovi na momente podsećaju na mesečevu površinu - može izbrojati bar 50 golemih rupčaga obraslih travom koje zjape ka nebu levkastim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << otvorima, nekako bi ironično bilo reći da su tragovi NATO bombardovanja vidljivi i iz aviona. Donacijom norveške vlade, vrednom oko 2,5 miliona evra, 1. decembra počeće popravka niške vazdušne luke, da bi nakon šestomesečne 'renesanse', već 1. jula mogla da primi prve avione.
Radoslav Radojković, direktor niškog 'Aerodroma', kolektiva koji se u međuvremenu transformisao iz društvenog u javno gradsko preduzeće kako bi se ispunio uslov za dobijanje donacije, veli da je 2,2 kilometra duga pista tokom bombardovanja pogođena sa 57 projektila, a da je oštećeno 11 odsto njene površine.
Bombe su za sobom ostavile kratere širine od deset do 30 metara i dubine od tri do deset metara, učinivši tako predvorje niške vazdušne luke otvorenim tek za ptice i letelice od hartije.
A aerodromska pista, koja je do pre dva meseca više ličila na napušteno igralište džinovskih dimenzija u nekakvom nenastanjenom području, pripremljena je za početak radova: očišćeni su trava i samoniklo rastinje. I jedno korov-drvo, koje je u potrazi za svetlošću izraslo iz kratera do 3,5 metara visine.
Prva faza popravke aerodroma poverena je iskusnom preduzeću 'Planum' iz Zemuna, koje je na ovdašnjim prostorima i širom sveta u poslednjih pola veka izgradilo preko 40 aerodroma; nekada davno kao vojna firma gradili su i niški aerodrom. Dopola napunjeni nanosima zemlje, krateri će biti očišćeni i 'plombirani', nakon čega će pista dobiti nove asfaltne oblande. Na samoj pisti je i 11 sumnjivih kratera čiju će unutrašnjost, kako objašnjava generalni direktor 'Planuma' Ratomir Todorović, stručne ekipe Vojske Jugoslavije preventivno pretražiti da bi proverili ima li zaostalih bombi.
Nekoliko takvih, nevelikih rupa koje se mogu videti na pisti kao da svojim izgledom otkrivaju deo priče: nešto ne preterano veliko - ali čelične čvrstoće - palo je sa velike visine i kao kroz karton probušilo asfaltnu koru, zabivši se u meku zemlju.
Na kraju će, prema rečima direktora Radojkovića, i međunarodna Agencija za razminiravanje prekontrolisati ceo teren i izdati sertifikat. Gradonačelnik Niša Goran Ćirić ne krije da bi stavljanje u funkciju aerodroma moglo da bude veliki podsticaj razvoju grada, ali i celog regiona. Kao primer navodi nemački grad Frankfurt, koji sigurno ne bi imao taj značaj bez aerodroma.
- Jedno radno mesto na aerodromu nosi sedam radnih mesta u drugim sektorima u gradu - napominje Ćirić.
Predsednik UO 'Aerodorom' Niš i član IO grada Niša Nebojša Rančić ističe da se prema veoma skromnoj kalkulaciji planira godišnje oko 60.000 putnika, što je tek šest do sedam odsto putnika koji prođu kroz beogradski aerodrom. Jednom nedeljno postojaće veza sa evropskim aerodromima koji imaju interkontinentalne letove, a očekuje se da u Niš doleti i deo turista koji zimuju na Kopaoniku i drugim planinama u regionu.
- Niški aerodrom ima u proseku svega tri dana godišnje pod maglom, što je posebno dobra statistika, pa može služiti kao alternativna vazdušna luka za ceo region - ističe Rančić. U drugoj fazi rekonstrukcije planirano je produženje uzletno-sletne piste, tako da će moći da primi i najveće avione, poput 'boinga 747' koji se, inače, veoma retko može videti i na beogradskom aerodromu. Ipak, niška vazdušna luka biće spremna da ugosti i ovakve teškaše. Takođe će biti produžena platforma na kojoj će moći da se parkira osam, umesto dosadašnja dva vazduhoplova.
A na početku piste, ispred aerodromske zgrade, trenutno je parkirana jedino 'flota' od desetak autobusa pristiglih kao donacija jednog pariskog prevoznika. B. Janačković Najviše rupa na sredini
Šef Kargo službe JP 'Aerodrom' Niš Zoran Kocić otkriva da su na aerodrom padale dve vrste bombi - 'klasične' avionske i vođene, od po 1.000 i 250 kilograma.
- Prve četiri bombe koje su pale na aerodrom bile su težine od po hiljadu kilograma - kaže on.
A u sećanju Nišlija još uvek je silina udarnog talasa od kojeg su zatreperila sva prozorska stakla u gradu - jačinom natprirodne sile što uliva strahopoštovanje. Ove bombe načinile su i najveće kratere na pisti, koji su odmah priručno sanirani ali će sada morati detaljno da se poprave. Vođene bombe od 1.000 kilograma bile su manje razorne moći jer je deo prostora u njima zauzima motor i sistem za navođenje. Najveći broj pogodaka koncentrisan je na sredini piste, a u poslednjih 300 metara nema nijednog kratera. Deo asfaltne saobraćajnice kojom se od aerodromske zgrade i platforme dolazi do uzletno-sletne piste vidno je 'rošav' od kasetnih bombi.
