Izvor: Blic, 20.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Košarkaši u kolicima
Košarkaši u kolicima
Ispred sportske hale na Banjici pristizali su ljudi u invalidskim kolicama. Verovatno je poslednje što je padalo na pamet znatiželjnicima bilo da su ti mladići pošli na košarku. Ne da gledaju, nego da igraju!
Prvo je usledio trening. Gurajući kolica iz sve snage, čudni košarkaši su 'premeravali' teren sa jedne na drugu stranu, pravili zaokrete na granici akrobacije, vežbali su dodavanje i šutiranje, a potom su se podelili i - meč je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mogao da počne.
Dva puta nedeljno članovi Kluba košarkaša u kolicima 'Dunav' vredno treniraju. Oni su jedan od sedam sličnih klubova u Srbiji uključenih u Savez košarkaša u kolicima koji okupljaju mahom paraplegičare. Ovi momci oštećenih donjih ekstremiteta nisu se pomirili sa udesom, već pokušavaju i uspevaju da srčanošću i velikom upornošću životu koji se sa njima surovo poigrao otmu i nečeg lepog. U utorak je u košarkaškoj sali bilo njih desetak: Rajko Vojinović, Željko Ćirković, Siniša Milenković, Milan Filipović, Miroslav Gluvić, Mihailo Pajević, Nikica Budimirović, Goran Vasiljević, Boriša Pandurović, Nenad Trišanović...
Jedan od retkih koji nije u potpunosti prikovan za kolica je Željko Ćirković, predsednik kluba. On je, kako napominje, ratni invalid – amputirac. Jedno stopalo mu je amputirano, drugo oštećeno, ali on, iako može da hoda uz pomoć proteze, sa svojim suigračima igra u kolicima. Kaže da im je najveći problem prevoz, jer mnogi od njih žive i po petnaestak kilometara daleko. Svaki stepen invaliditeta nosi određeni broj bodova, pa se ekipe formiraju tako da budu što ravnopravnije. Igrači koriste specijalna invalidska kolica čiji su točkovi, radi ravnoteže, iskošeni pod određenim uglom, a na žicama točkova postavljeni su branici kako bi se izbegle povrede prstiju.
- Ista su pravila kao i u normalnoj košarci, jedino se na drugi način računaju koraci. Naime, igrač dok ima loptu u posedu može samo dva puta da dodirne točkove kolica i onda se mora oslobađati lopte! - kaže Mihailo Pajević, koji malo igra, a malo uzima pištaljku i sudi kad se momci u žaru borbe 'zaborave', pa počnu oštrije da ulaze u duele i da se sudaraju. Često u takvim situacijama neki od igrača i ispadne iz kolica, što se i na ovom treningu desilo nekoliko puta. Mihailo je, inače, do povrede koja ga je prikovala za kolica bio košarkaški sudija.
Kaže da im je interes da naprave pravu ligu za košarkaše u kolicima, da se takmiče i da, eventualno, ponekad budu i predigra na prvenstvenim košarkaškim utakmicama.
Najstariji u klubu je Rajko Vojinović(53), profesor fizičke kulture. Stradao je kao apsolvent DIF-a na skijanju na Jahorini davne 1974. godine.
- Eto, sad sam više vremena invalid, nego kad sam bio zdrav. Bila je magla i ja sam naleteo na nekog skijaša koji je na snegu nameštao vezove. Udario sam glavom u njegov kuk, pričali su da sam posle udarca napravio dva salta u vazduhu. Kažu da je na mene naleteo drugi skijaš, a sumnjalo se i da me je onaj prvi iz besa udario cipelom. Imao sam veliku ranu u predelu kičme. U početku mi je bilo važno da saznam šta je stvarno bilo, sada više ne! - jetko priča Rajko, koji je na trenutak izašao iz igre da se odmori.
Na terenu prava bitka. Za divljenje je brzina kojom se igrači u kolicama prebacuju s jedne na drugu stranu terena i s koliko žara organizuju svaki napad. Padaju koševi, a ima i lepo izvedenih akcija na kojima bi im i profesionalci odali priznanje. Ima i trojki, a na jednoj ovakvoj utakmici padne i po 50 do 60 koševa. No, pravi rezultat ovde se ne meri brojem poena, već vremenom u kome se svako od ovih ljudi ponovo oseća dostojnim života i njegovog najlepšeg dela – igre! Ranko Pivljanin
Poklon iz Nemačke
Udruženju paraplegičara 'Dunav' i istoimenom košarkaškom klubu prekjuče su uručena i jedna sportska kolica za invalide, poklon nemačke firme za ortopedska pomagala 'Oto bok', tačnije njihove ekspoziture za ovaj deo Evrope iz Samobora u Hrvatskoj. Kolica, vredna 2.500 evra, uručio je Dušan Veršić i sam invalid – biciklista koji je uz pomoć proteza prevezao bicikl od Subotice do Preševa.
- Ja sam sa ovim ljudima sudbinski povezan. Sam sam invalid bez obe noge ispod kolena i verujem da se izuzetno dobro osećamo i razumemo. Verujem da je ovaj poklon početak trajne saradnje koju bi sa svoje strane trebalo da pomogne celo društvo - rekao je Veršić.
