Izvor: Blic, 09.Okt.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koncert za treću smenu
Koncert za treću smenu
Hiljade Lazarevčana čekalo je preksinoć u centru grada da se pojavi Đorđe Balašević. Poneki zvižduk negodovanja i pitanje: 'Kad će već jednom!?'.
- Sad će Đole, samo da se 'nakrka' u 'Hotelčiću' - odgovarao je dobro obavešten mladić iz obezbeđenja.
- Nikad se ovoliko sveta nije okupilo na Golubarskom trgu - procenjivao je stariji čovek okružen dečicom. U prvim redovima sve deca. Petogodišnji Miloš stalno se propinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na prste i izviruje ka bini. Kaže da voli Đoleta. A koja mu je najomiljenija pesma?
- Vino crveno! - odgovara Miloš.
- Nije to njegova pesma - kontrira devojčica sa kikama. Miloš sleže ramenima i muški se povlači.
U jednom trenutku prolomi se aplauz, ali ovacije nisu bile namenjene 'panonskom mornaru' već zastavi 'Otpora' koju su neki momci raširili na bini. A Balašević je odbijao da izađe na binu dok se ne pojavi Štrajkački odbor 'Kolubare'. Jedan po jedan heroji rudarskog štrajka izlazili su na pozornicu.
Aleksandar - Aca Karić, portparol štrajkača i čovek sa 'poternice' bivšeg RTS-a. Za njim Miodrag Rajković, Miroslav Đorđević, Zoran Cvetanović, Milan Đorđević, Milorad Đurđević, Tomislav Mladenović, Nikola Simić, Vladan Jovičić, Mile Obradović, Zoran Anojčić, Žikica Đorđević, Predrag Stepanović, Saša Živković, Zoran Knežević, Radivoje Milošević.
Stiže i Đole. Naklon i rukovanje sa rudarima. I ubeđivanje ko je od njih više zaslužan za pobedu.
- Da rudari nisu krenuli, još bi nam Geda držao bukvicu - kaže Balašević.
- Krenulo je od vas! - odgovaraju rudari.
Koncert je otpočeo pesmom 'Treća smena'. Za večite krivce, za proletere, za Kolubarsku bitku, nabrajao je Đorđe. Kolubara je na najlepši način naplaćivala svoj dug.
A Đorđe je ređao svoje pesme i pomalo zadirkivao Gedu. Malo je pevao o njemu, a malo pričao kako mu se onomad bila olabavila kravata i kako nije bilo nikog da mu malo pritegne čvor, kako ne bi bilo zgodno da unuka šeta u našoj blizini, pominjao je 'gedolend' i 'gedunčad' i, na kraju, poručio da bi bilo najbolje da ga za koji mesec potpuno zaboravimo.
Ali, čim je zapevao 'Mirku', svi su se setili izvesne gospođe. I ponovo je Geda bio aktuelan.
Neko od domaćina je doneo Đoletu prsluk sa natpisom 'Kolubara'. On je za uzvrat skinuo majicu na kojoj je pisalo njegovo prezime i poklonio je Lazarevčanima. Ali to nije bio jedini poklon Lazarevcu. Sa Đoletovom ekspedicijom stigla je i pomoć u novcu i hrani koju su Novosađani prikupili za porodice rudara 'Kolubare'.
U međuvremenu je Đole dobio novi prsluk i jaknu, nakon čega je prostodušno konstatovao kako je rešio pitanje garderobe za jubilarni, stoti koncert u Beogradu.
A kad se koncert završio, bilo je: 'Svi za Đoletom!'. Pravi stampedo mladih, ali i onih starijih, koji su se otimali za autogram i pokušavali da se slikaju sa poznatim kantautorom. Đorđe se potpisivao na papirićima, pivskim etiketama, bonovima za radničku menzu, jaknama, čak i na pantalonama. Ranko Pivljanin
