Izvor: Blic, 12.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kolubara u novom koritu
Poznato je da je kolubarski lignit - prošle godine iskopano 30 miliona tona uglja, oslonac srpske energetike, te da će tako biti i narednih 50 godina. Kako u predstojećem vremenu treba da se otvore još dve termoelektrane, u Rudarskom basenu „Kolubara" sve čine da isprate povećanu potražnju za ugljem.
Tako je planirano da se 2009. godine u Velikim Crljenima otvori novi površinski kop koji će davati preko pet miliona tona uglja godišnje. Zbog eksploatacije uglja na tom kopu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u toku je jedinstven poduhvat u nas, izmeštanje toka reke Kolubare.
Tim povodom prelazimo baš mutnu Kolubaru i na novoizgrađenom mostu, na trasi novog rečnog korita, nalazimo se sa Gordanom Branković, koja je glavni rudarski inženjer u sektoru investicija RB „Kolubara". Sa njom su i nadzorni inženjeri Goran Marković i Branislav Pajić, hidrogeološki inženjer Radomir Radovanović, te direktor kopa „Tamnava - Istočno polje" Živojin Jovanović.
Gordana kaže da je ovaj jedinstven poduhvat, u Evropi, rađen samo u Nemačkoj, ali na mnogo manjoj reci, i na površinskim kopovima u Americi, vrlo značajan, te da je glavni projektant Institut „Jaroslav Černi", izvođač radova je „Hidrotehnika", nadzor vrši CIP, a Tehnološko-transportni most, na kome se nalazimo, uradila je firma „Kolubara - Građevinar". Intenzivni radovi traju tri godine, prvo je urađeno protočno jezero, jer je na trasi novog korita postojala kaseta za pepeo, neotvorene termoelektrane „Kolubara B", u koju je odlagana jalovina. Imali su problem sa deficitom mase za popunu te ogromne rupe, pa je na površini od 12 hektara urađeno jezero kapaciteta dva miliona kubnih metara vode.
Kako je novo korito uglavnom na odlaganom materijalu, koji nema osobinu prirodnog zemljišta, ovaj projekat pored kopanja podrazumeva i niz drugih zahtevnih radova. Gordana Branković kaže da je osnovni zadatak da se u novom koritu spreči infiltracija vode u taj heterogeni materijal, da se ne bi ugrozila struktura ostalog terena i došlo do klizanja. Zato se radi tamponiranje korita glinom, a na jednom delu, koji nam pokazuje sa mosta, postavlja se geomembrana koja je nabavljena u Švedskoj. Zbog tih specifičnosti duž novog korita su napravljeni privremeni čepovi koji su napunjeni vodom da bi se videlo kako će se ponašati nova rečna trasa.
Za šest meseci posmatranja pokazalo se da nema infiltracije vode. Ako vremenski uslovi budu povoljni, planirano je da se prespajanje reke u novo korito, dužine 4,6 kilometara, izvrši u septembru, a da cela investicija, vredna devet miliona evra, bude završena u oktobru ove godine. Potom sledi, uvek osetljiva, eksproprijacija zemljišta, i plan da za dve godine, do sredine 2009, počne eksploatacija uglja na kopu u Velikim Crljenima.
Sa glavnim inženjerom odlazimo nizvodno novim koritom do protočnog jezera, jezero puno, površina vode mirna, Gordana Branković daje osnovne podatke, kosine izgrađene, dno obloženo glinom, preko toga geomembrana i kamen, formirani nasipi, minimalna dubina 10 metara. I, dodaje, rade srcem, pogotovu kad vide kako sve napreduje, i pogotovu što je ovo prvi put da rudari nešto ostavljaju iza sebe, za rudarsku struku je vezano da iza sebe ostavljaju samo brda jalovine, nije bilo para za rekultivizaciju, nada se da će ovo, da će se sve izmeniti, i da će krenuti i drugi projekti na drugim odlagalištima.
