Izvor: Blic, 23.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je lud da se nada markama!
Ko je lud da se nada markama!
Prvo nas uništiše oni odozgo, a sad nas i ovi zajebavaju, kaže smrknuti i nervozni brka. Znoj mu se sliva niz čelo i obraze, svaki čas rukom gladi guste brkove i premešta se s noge na nogu. Dobrodržeći penzioner pored njega, smireno i više za sebe, dodaje:
Uvek su nam krivi ovi i oni. Ma, mi smo krivi sami sebi.
Šta ste vi to, molim vas, zgrešili Bogu da cvrčite na ovom radioaktivnom suncu? unosi se brka deki u lice.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
E, baš sam Bogu zgrešio što sam komunistima verovao. Dao sam im dva'es' godina rmbanja u trulom kapitalizmu. Ili u markama, 120.000 maraka. I, evo, vraćaju mi tri hiljade dinara. Nema tu šta da se priča odmahuje penzioner glavom i zaključuje razgovor. Brka sad upitnim pogledom traži sledećeg sagovornika.
Današnji prosečan Srbin 'u redu za nešto' najčešće pominje zamenicu 'oni'. Skoro da nema dijaloga, a da se 'ovi' ili 'oni' ne po- menu u najgorem mogućem kontekstu.
Razgovor između brke i penzionera zabeležen je pre neki dan u redu za isplatu devizne štednje ispred 'Jubanke', na uglu ulica Kneza Miloša i Srpskih vladara.
Pedesetak Beograđana mirno, skoro skrušeno, stoji i pokušava da uhvati hladovinu. Neke bake su ponele kišobrane. Ako se čekanje oduži i sunce pređe na stranu gde se otegao red.
Otkako je Savezna vlada donela Uredbu o isplati 3.000 dinara, što je, po vrednovanju ministara, dinarska protivrednost 150 nemačkih maraka, redovi ispred banaka se ne smanjuju. U stvari, ne smanjuju se samo ispred banaka koje imaju dinara za isplatu.
'Beobanka' štedišama isplaćuje ograničenu količinu novca dnevno. Iako je ovom uredbom naglašeno da su banke u obavezi da isplaćuju novac, pa makar ih to odvelo u stečaj, to se ne dešava. Štediše su odlukom Savezne vlade dovedene i u dilemu da li da sačekaju jul i dobiju 'pravih' 150 nemačkih maraka ili...
Potpuno je neverovatna slučajnost da se ovi svakih par godina, nekako baš pred izbore, sete nas. Marke koje smo im dali nikad nećemo ni dobiti kaže jedan postariji štediša i gnevno savija novine i stavlja ih u džep.
Redova za marke neće ni biti, pamtite šta vam kažem. Ko je još tol'ko lud da se tome nada! Ako se dočepamo ovih tri hiljade biće dobro. Da odem unucima da kupim voće i slatkiše i taman mi ostane da platim porez za stan. I, eto, opet dam državi priča energična penzionerka. Kaže da je ceo život od svoje službeničke plate po malo ostavljala u banku, baš da bi za unuke imala. Nakupilo se nekoliko hiljada maraka na baka-Daninom računu, ali unuci od toga ništa nisu dobili.
Iako je radni dan, rano pre podne, a banka tek otvorena, red pred bankom se slabo pomera. Starije štediše uglavnom čitaju novine, ne progovaraju. Tek se ponekom otme: 'Ubi ova vrućina...'
Oni što su tek pristigli staju na začelje, raspituju se 'koliko se u proseku čeka'. Pitanje se prosleđuje ka onima koji su na početku reda. Posle kraćeg prenosa dragocene informacije, na kraj reda stižu samo dve reči: 'Tri sata'.
Za tri sata ima da se ozračimo toliko da sledeću isplatu, i da je bude, nećemo dočekati! dobacuje brkajlija iz sredine reda. I kad je žena s kraja posle ove vesti odustala, brka iznervirano komentariše:
Ljudi, što ne odustade ova ispred mene!
Na monumentalnim vratima banke mladić iz obezbeđenja, u beloj košulji i tamnim pantalonama, propušta po nekoliko štediša. Ulazi desetak ljudi.
Narode, ne može više da se uđe, samo jedan šalter radi! objašnjava smorenim štedišama.
Pa što, čoveče, jedan šalter kad nas je ovde šezdeset, a unutra bar deset šaltera?! čuje se iz reda ozlojeđen glas.
To ja ne znam, oni su tako odlučili kaže mladić i pokazuje glavom na banku.
Koji, bre,oni?! dobacuje neko. Ostali samo coknu ili odmahnu glavom i čekaju da dođu na taj jedan šalter.
'Bilo je divno gledati kako se proteklih dana na bankarskim šalterima isplaćuje stara devizna štednja.' Borka Vučić, generalni direktor 'Beogradske banke'. K. Živković
