Izvor: Blic, 23.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kinesko olimpijsko čudo
Jedan svet, jedan san! Ovom sloganu 29. olimpijskih igara (avgust 2008. godine) moglo bi se dodati i - jedna je Kina. Jer, način na koji je ova zemlja pristupila pripremi najvećeg sportskog takmičenja na planeti postavlja standarde koji će budućim organizatorima biti teško savladiv zadatak.
Kina je videla svoju šansu da se svetu predstavi na najlepši način i zgrabila ju je oberučke: ne žali se novac, radna snaga, bar ovde, ne fali, politička volja je tu i graditeljski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << poduhvati ruše i poslednje stereotipe o zemlji „crvenog kapitalizma". Projektovani olimpijski budžet od 1,6 milijardi dolara već je povećan na dve milijarde, ali je pitanje koliko će, zapravo, koštati najambicioznije zamišljena organizacija igara do sada.
Sportistima će na raspolaganju biti 37 borilišta, od kojih je 31 u Pekingu: 12 je novoizgrađenih, 11 prošireno i renovirano, a napravljeno je ili se još pravi osam privremenih objekata koji će biti srušeni nakon završetka igara (teren za odbojku na pesku, bejzbol, hokej, triatlon, jedriličarstvo...).
Velelepni olimpijski stadion, koji je zbog izgleda i smelih arhitektonskih zahvata nazvan Ptičje gnezdo, zaštitni je znak predstojeće Olimpijade. Ovde će biti održane ceremonije otvaranja i zatvaranja igara, kao i fudbalsko finale, ima kapacitet 91.000 gledalaca, dugačak 333 metra, širok 297 i visok 69 metara, a koštaće oko 200 miliona evra. Stadion će raspolagati sistemom za sopstvenu proizvodnju solarne energije, deset sati će imati prirodno osvetljenje istog intenziteta, a ovde će biti postavljen i sistem za recikliranje kišnice, prvi takav u Kini, koji će moći da preradi 100 tona vode na sat.
Armija radnika danonoćno radi i zabranjen je pristup stadionu, a zainteresovani turisti i novinari mogu samo da bace pogled na ovo graditeljsko čudo s obližnje platforme napravljene za te posete.
Nedaleko od „ptičjeg gnezda" uzdiže se još jedna građevina futurističkog izgleda, nazvana Vodena kocka, koja će biti centar za vodene sportove. Spoljna oplata građevine prekrivena je plavim mehurastim jastučićima od specijalnih materijala koji savršeno apsorbuju zvuk i odlično propuštaju svetlost stvarajući u unutrašnjosti objekta efekat staklene bašte, pa će se za zagrevanje bazena koristiti sunčeva energija. Popularni „mehur", kako mu tepaju Pekinžani, koštaće 100 miliona dolara i finansira ga kineska dijaspora.
10.000 volontera
Važan oslonac igara biće i 10.000 volontera (7. 000 za Olimpijadu i 3.000 za Paraolimpijadu), a zanimljivo je da se na konkurs javilo oko pola miliona mladih ljudi. Igre će pratiti 5.600 akreditovanih novinara štampanih medija i agencija i oko 16.000 TV poslenika svetskih televizija koje su otkupile prava za prenos.
Ništa manje ambiciozno ne izgledaju ni drugi objekti, kao što su teniska arena, dvorana za odbojku u okviru univerzitetskog kompleksa koja prima 18.000 gledalaca, nacionalni olimpijski centar za vaterpolo i moderno plivanje, a na periferiji Pekinga napravljen je nov veslački i kajakaški centar, sa dva jezera, urađen po poslednjim zahtevima građevinarstva; čak je i dno jezera prekriveno specijalnim geotekstilima kako bi se sprečio rast algi.
Izložbeni centar sa maketama svih sportskih i pratećih objekata i sam je atrakcija i tu se na jednom mestu stiče celovita slika grandioznog poduhvata i kineskog napora da bace u zasenak sve dosadašnje olimpijade.
Luksuzno olimpijsko selo
Posebna priča je kompleks olimpijskog sela na severnoj periferiji Pekinga koje izgleda kao mali grad za sebe, a ugostiće 16.800 sportista i pratećeg osoblja. Sve je novo, graciozno i većina apartmana je unapred prodata bogatijim građanima Pekinga za koje će biti stvar prestiža da ovde stanuju. Zato nisu ni žalili da plate fantastičnih 2.500 evra za kvadratni metar, a najmanji stan ima „skromnih" 120 kvadrata. I ovde je primat dat korišćenju solarne energije, na krovovima zgrada su zasađene biljke da bi se zgrade lakše hladile, a u blizini je nikla i olimpijska šuma na oko 470 hektara. Tako su znatno povećane zelene površine u kojima ovaj ogromni grad čijim ulicama se svakodnevno kotrlja tri miliona vozila hronično oskudeva.
Da bi rešile ovaj problem, gradske vlasti nameravaju da za vreme igara s ulica dnevno sklanjaju 1,3 miliona automobila, a pokazna vežba tog rešenja izvedena je u avgustu ove godine, kada je sklonjeno 100.000 automobila, što nije baš naišlo na odobravanje građana. Plan je da se uvede sistem par-nepar vožnje, po kome bi se određenim danima vozili automobili s parnim, odnosno neparnim registarskim brojevima.
Zagušljivo pekinško leto, kada se smog pomeša s vlagom u vazduhu i bukvalno zakloni sunce, jedini je „Damoklov mač" koji visi nad glavama organizatora. Međutim, već se govori da će se veštačkim putem menjati mikroklima, što, gledajući šta je sve do sada urađeno, nije neizvodljivo. U Kini je sve moguće!
Slet za goste iz Srbije
U Pekingu je tokom prošle nedelje boravila i delegacija Srpskog olimpijskog komiteta sa predstavnicima sedam sportskih saveza. Oni su u organizaciji turističke agencije „Džoli travel" i austrijske aviokompanije „Austrija erlajnz" koji su partneri OKS, obišli objekte gde će se takmičiti srpski sportisti. Turisti iz Srbije će moći da odu na Olimpijadu preko „Džoli travela" koji je za tu priliku obezbedio do 1.000 mesta na avio-letovima i oko 5.000 ulaznica za razna borilišta. Inače, ulaznice za ceremonije otvaranja, zatvaranja i finalna takmičenja koštaju 500 evra.
Srpska delegacija posetila je i srednju tehničku školu „Ven Guo" u Pekingu koja je pobratimljena sa beogradskom Filološkom gimnazijom u kojoj se uči kineski jezik. Dirljiv doček, razmena poklona, učenički mini-slet koji nas je na tren vratio u prohujalo doba našeg komunizma i dečak s fotografijom Bore Milutinovića (koga u Kini popularno zovu Milu), dugogodišnjeg trenera kineske fudbalske reprezentacije, slike su iskrenog gostoprimstva velikog kineskog naroda.
Čuvanje kulturnog blaga
Tokom pripreme terena za izgradnju sportskih objekata u Pekingu veoma se vodilo računa o zaštiti kulturnog i arheološkog nasleđa Pekinga. Tako su i temelji „vodene kocke" pomereni za 100 metara severno u odnosu na prethodnu lokaciju kako bi bio sačuvan pola veka star taostički hram iz doba dinastije Ming.
