Izvor: Blic, 20.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao u logoru, samo nema rešetaka
Kao u logoru, samo nema rešetaka
Na Kosovu su najjače države na svetu, al’ šta to vredi kad Srbin ne sme nigde da ode bez pratnje! Mi ovde nemamo nikakvu perspektivu, živimo kao u koncetracionom logoru bez rešetaka. ‘Ajde, kaži, postoji li nada za ljude koji žive u otvorenim logorima?! Prevozimo se u zatvorenim kamionima da bi došli u Kosovsku Mitrovicu ili Zvečan da kupimo hranu da bi preživeli - revoltirano i razočarano kazuje Snežana Milić iz Gojbulje kod Vučitrna, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jednog od pet sela gde su Srbi ostali u ovoj opštini.
Gojbulja je udaljena četiri kilometra istočno od Vučitrna i 15 kilometra južno od Kosovske Mitrovice. Da bi se došlo do ovog sela, u kome je 80 domaćinstava i 317 stanovnika, mora se preći nekoliko albanskih sela, ali uz obaveznu pratnju Kfora. Svaki drugi način je za Srbe opasan po život.
- Sa visokom cenom opstanka i ostanka na svojim ognjištima platili su Srbi u Gojbulji. Samo od dolaska Kfora ubijena su petorica, a četvoricu su kidnapovali Albanaci. Ni Kfor ni Unmik policija do sada nisu učinili ništa da se otkriju počinioci. Ni danas nemamo nikakvu bezbednost u selu. Ovi vojnici iz Ujedinjenih Arapskih Emirata su potpuno nezainteresovani za Srbe - kaže predsednik sela, nastavnik Bratislav Kostić.
Na samo dve stotine metara od ulaza u selo iz Vučitrna i Mitrovice vojnici UAE postavili su punkt u neposrednoj blizini kuće u kojoj su i smešteni. Punkt je i u centru samog sela. U hladovini visoke kuće vojnici iz ove arapske zemlje sede bosi ili su u papučama.
Jedan meštanin komentariše: 'Vidite kako su oni ozbiljni na svojim dužnostima...'
Kroz selo, dok stojimo u centru, sasvim nesmetano prolaze Albanci iz sela Karače, automobilima, pešice, na biciklima, a i minibusevi idu za ovo albansko selo.
- Živimo vrlo teško i nigde ne smemo van sela. Vidite kakve su naše njive okolo. Urasle u korov i šipražje. Ali, iako je tako, mi ne nameravamo da se selimo. Nadamo se u našu državu još. Meni su minirali kuću 19. juna prošle godine, ali ja ne nameravam ni za živu glavu iz Gojbulje! Albanci su mi ukrali i traktor u neposrednoj blizini sela - kaže Ratomir Janković (55) koji pokazuje srušenu kuću i pogotke od metaka na novoj kući. Jankovićeva kuća je pored puta kuda prolaze Albanci iz Karača za Vučitrn.
U centru sela sredstvima japanske vlade gradi se nova osnovna škola pored stare koja ima istoriju od 1927. godine. Na školi rade par Srba, Albanaca i Bugara. Meštani kažu da tu nije bilo nikakvih sukoba na međunacionalnoj osnovi, ali da na periferiji sela nema govora o slobodi kretanja Srba.
- Ovde je rizičan život za sve Srbe, a pored toga ne dobijamo poodavno nikakvu humanitarnu pomoć. Meni su dva Albanca dok sam pored kuće na periferiji sela čuvao kravu, prišli i sa pištoljem udarali u glavu dok se nisam onesvestio. Kad sam došao sebi, krave nije bilo tu. Odveli su je, a ja sam došao kući ni živ ni mrtav - priča Tomislav Milutinović (70).
Kroz Gojbulju protiče reka na kojoj su deca napravila virove u kojima se kupaju. Ima i one dece koja su došla iz Srbije da kod baka provedu letnji raspust.
- Sin i snaha su mi otišli u Kraljevo posle dolaska Kfora, a evo unuk mi je došao ovde u selo dok na more nije hteo ni da pomisli da ode - kaže Svetlana Janković.
- U osam razreda prošle godine bilo je 40 učenika, a naredne školske godine biće ih 37. U selu je za ove dve godine bilo i novorođenčadi. Tu su i medicinske sestre koje rade u ambulanti, a lekari iz Mitrovice dolaze jednom nedeljno - kaže Bratislav Kostić.
U susedstvu Gojbulje nalaze se srpska sela Miroč, Slatina i Banjska u kojima je od deset do 30 Srba. Za njih Kfor četiri puta nedeljno organizuje prevoz kamionima i autobusima do Mitrovice i Zvečana gde se meštani snabdevaju.
- Da li će se ova mala okolna sela održati zavisi samo od nas ukoliko ostanemo u Gojbulji. I povratak Srba ne samo u ovim selima već i u Vučitrnu zavisi od nas ovde. Mi trpimo, patimo i izdržavamo sve. Bar da je da ova država kaže da idemo ili da ostanemo, treće za nas nema - govori Dragan Đurković koji gradi nov ambar, nadajući se da više neće biti bežanije.
Iz Gojbulje je otišlo 12 domaćinstava. Od preostalih 80 polovina je otišla iz sela. Kažu, najviše zbog male dece.
- Nisam želeo da odem sa Kosova, pa sam došao ovde kod komšija u Gojbulju. Živim u ovoj kući i dosta mi je dobro. Moju kuću su zapalili Albanci u Slatini. Ubeđen sam da će se Srbi ponovo vratiti na svoja imanja - kaže Jugoslav Apostolović koji je iz Slatine, dva kilometra udaljenog sela, došao sa ženom i decom u Gojbulju.
Meštani pokazuju okolne šume koje su posekli Albanaci. - Od 400 hektara, koliko su njiva obrađivali Gojbuljani, sada se obrađuje oko deset hektara i ove bašte pored kuća. Nikud ne smeš iz sela. Do sada su nam ukrali više od 30 krava iz štala ili na paši pored kuća. Ni Kfor, ni UN policija nisu pronašli ni vratili nijednu kravu, iako imaju tačna imena Albanaca gde su - žali se Ratomir Janković.Na samoj periferiji sela na severu je seosko groblje koje Albanci do sada nisu dirali, osim što su odneli desetak zastava koje su bile na grobovima.
- Vidite srpske sudbine. Evo, ovde je sahranjen Pavle Savić pre par godina, a do njega je spomenik njegove žene Marije. Ona je pobegla posle dolaska Kfora i umrla je u Aranđelovcu. Njena slika na spomeniku je pored muža, ali ne počiva tu. Ovde se za života podižu spomenici bračnim drugovima ako jedan od njih umre - objašnjava Bratislav Krstić. Z. V. Vlaškalić
