Izvor: Blic, 19.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamena lavina sa Ratonge
Kamena lavina sa Ratonge
Nedelja jutro. Posle snežne mećave koja je trajala čitavo popodne i noć, budi nas sunčano jutro. Tako je na Himalajima. Vremenske prilike se menjaju za nas nezamislivom brzinom, a temperaturna razlika varira, u zavisnosti od sunčanosti i vetrovitosti, za tridesetak stepeni u nekoliko sati. To je ono sto smo osetili na svojoj koži za ovih nekoliko dana na planini.
Umivam se snegom. Čist je i rasanjuje u momentu. Ovo je prilika da radiš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nešto što u Beogradu u aprilu nije moguće. Pre sedam svi smo na nogama, jer tada je doručak i kreće se na posao. Za doručak: topli napici (čaj, milk-tea, topla čokolada - šta je kome po volji), prženo jaje, čapati (nepalski hleb) i poridž (kuvani zaslađeni pirinač sa dodatkom žitarica).
U osam sati Dragan, Miloš, Soni i Bojan već kreću u planinu. Sinoć su se kasno vratili, vidno neraspoloženi, iz podnožja Kabrua. Bez većih problema spustili su se u glečer, i posle dva sata hoda došli u podnožje zaleđenog vodopada - na početak uspona. Bilo je vrlo toplo i preko leda tekla je voda. To početak uspona čini izuzetno teškim i rizičnim. U jednom trenutku sa Ratonga je krenula kamena lavina i stena veličine frižidera (tako su nam je opisali) pala je dvadesetak metara od njih. Islikali su šta su imali i sad predstoji analiza, koju će verovatno raditi danas.
Nikada u životu nisam pišući toliko koristio reči: verovatno, valjda, možda i sl. Jednostavno, ovde je nemoguće - i sada i do sada a i ubuduće - do tančina nešto isplanirati i precizno odrediti redosled događanja. Čitava organizacija života zavisi od mnoštva faktora, od kojih na većinu ne možeš da utičeš niti da ih promeniš. Vremenske prilike su apsolutni diktator svega, raspolažeš samo onim što ti je nadohvat ruke, a za ilustraciju nalazimo se pet dana hoda od najbližeg mesta sa više od deset stanovnika, i sedam dana od najbližeg sela. Možete misliti kako sam se slatko nasmejao kada me je prilikom telefonskog kontakta jedan novinar pitao 'zašto se ne okačimo na nekog lokalnog provajdera i češće ne komuniciramo Internetom'!
Po planu, momci su jutros otišli na aklimatizaciju. Postaviće šatore na oko 5.400 mnv (sa 'naše' strane glečera) i vratiti se u bazu. Sutra će ponovo izaći na tu visinu, i malo više, i ostati gore na spavanju. Već smo rekli da su dobra aklimatizacija i pogodni vremenski uslovi jedina dva faktora koji moraju biti zadovoljeni za uspeh ekspedicije.
Ovo takođe važi i za 'logističare' u baznom logoru. Zato, pre nego što krenu vetrovi i možda sneg (a to nam se događa svakodnevno već oko 11 sati), odosmo Andrej, Sloba i ja malo 'uzbrdo'. Nijedna glava koja ovde 'pukne' od visinske bolesti nema zamenu!
Srđan Paunović iz baznog logora
