Izvor: Blic, 10.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je „tičer Sima“ otišao u muzičare
U jesen 2006. godine napisao sam da je, u neku ruku, nastavnik engleskog Sima iz Plandišta „najusamljeniji čovek na Balkanu”. Srbi, Hrvati, Albanci... svako ima svog, bar u pesmi, a najbliži Simin sunarodnik živi negde u Sloveniji. „Nastavnik Sima, odnosno Semjuel Todimanana, Malagašanin je. A Plandište je, haj’mo da kažemo" da se njegovi meštani ne uvrede" gradić. U Banatu, malo iznad Vršca. Od Madagasakara do Plandišta nema ni direktnih vetrova, a kamoli jednostavnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ljudskih puteva”. Danas, što se vetrova tiče, ništa se nije promenilo - direktnih i dalje nema. Samo što Sima više nije nastavnik.
Rođen 1957, tri godine pre nego što će Madagasakar prestati da bude francuska kolonija i dobiti nezavisnost, Semjuel, jedno od devetoro dece iz porodice prosvetnih radnika, studirao je fiziku kad mu se 1979. ukazala prilika da se, uz državnu stipendiju, školuje u inostranstvu.
„U upitniku sam napisao da bih u Švajcarsku na elektrotehniku, a dobio sam mesto na studijama prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Otišao sam... važno mi je bilo samo da studiram 'preko bare’, tako sam uvek govorio roditeljima.”
Doduše, tamo gde je rastao, gde god se okreneš, sve je „preko bare” - Madagasakar je ostrvska zemlja, gde se oko 18 miliona stanovnika raširilo na prostoru šest i po puta većem od Srbije.
Ni danas se, kaže, nije navikao na hladnoću.
„Te prve godine u Jugoslaviji, iz Novog Sada krenem sa drugovima kod nekih prijatelja u Beograd, u studentski dom 'Patris Lumumba’. Pevamo, pijemo, i popijemo sve što je bilo... i kažu meni da ja odem u prodavnicu preko da kupim još. Kad smo došli, bilo je hladno, ali suvo, a kad sam izašao - sve belo! Sneg!!! Ja se okrenem, da vidim da li me neko gleda, i sagnem se da uzmem sneg u ruku. Da ga probam!”
Dom sve dalji
Državljanstvo Srbije Semjuel Todimanana dobio je tek pre šest godina. Ona vlast do 5. oktobra 2000. tražila je da se odrekne matičnog, novi su od toga odustali. A njemu je Madagaskar važan. Od prvog dolaska u Novi Sad, samo je jednom putovao kući - 1982. Posle se više nije imalo para za kartu. Sa sestrama i braćom, rasutim širom sveta, od Francuske do Kanade, komunicira posredstvom interneta.
Na studijama je upoznao sadašnju suprugu, '90. se oženio i zaposlio u plastičarskoj radionici, štancovao na presi kadice i šta sve već ne, do '95, a onda se zaposlio u školi kao nastavnik engleskog. Supruga Mila Todimanana-Desnica u Plandištu predaje književnost, ćerka pohađa srednju školu u Novom Sadu, i tamo stanuje u domu, a Sima... uklopio se.
Jedan od najaktivnijih članova Crvenog krsta u Plandištu, držao je predavanja iz međunarodnog humanitarnog prava i učestvovao u programu pomoći starima.
Sima je - ne može da se ne primeti! - crnac. Dušu dalo da đaci ispolje svoju kreativnost u izdevanju nadimaka. Ali, njega zovu „tičer”, po engleskoj reči za nastavnika. „Tičer Sima”.
Samo, od jesenas, Sima više nije „tičer”.
Istini za volju, kao inženjer tehnologije, bez obzira na znanje engleskog, Sima je bio samo iznuđeno rešenje za školu. Nisam ga pitao da li je očekivao, da li se bojao, da će jednog dana morati da ostavi dnevnik. Ko zna kakve su se sve misli krile iza večitog širokog osmeha, ali biće da mu na pamet nije padalo da će jednog dana ostati bez posla. Sudim to po stidu s kojim govori o situaciji u kojoj se zatekao i zbunjenosti koju prikriva glasnim šalama.
„Takvi smo mi Srbi”, kaže, bez pokušaja da se našali jer iza svakog otkaza u malom mestu stoji priča o prijateljstvu i izdaji, politici i grupama, naravima i interesima.
Pred kraj januara, zatekao sam ga u stanu prijatelja Branislava, lokalnog fotografa i profesionalnog kafanskog muzičara. Sima je od kuće doneo onaj dečji sintisajzer, klavijature na baterije, da uvežbavaju nastup. Sviraće u jednoj pančevačkoj kafani, pa ako gazda kaže da je u redu" „Lažu, lažu me, da vrijeme liječi sve, možda sidu i tumore, al’ nju nikad ne”, peva Branislav, dok Sima, s izrazom napete pažnje na licu, prebira po dirkama.
Crni Robinzon Kruso, nasukan uz rumunsku granicu, na karti - malo iznad Vršca, na vetrometini gde nijedan vetar ne dolazi sa Madagaskara"
