Izvor: Blic, 18.Mar.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajmak i buša u Nojevoj barci
Prve godine trećeg milenijuma Predrag - Peca Petrović je u Portu, za projekat Mišićevog sela, dobio evropsku nagradu Premio slow food, koja se dodeljuje za zaštitu tradicionalnih lokalnih vrednosti.
U međuvremenu je odustao od „ratnog" naziva projekta, nazvanog po vojvodi Mišiću, i sada ga sprovodi u svom porodičnom domaćinstvu u Paštriću, već ima autohtono balkansko goveče bušu, a namerava da na planini Maljen napravi rezervat za spas domaćih sorti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i rasa gde bi turisti mogli vide, i probaju, tradicionalni srpski način življenja.
Za Paštrić se stiže od Mionice, putem za Struganik, desno odvajanje na tvrd seoski put, baš između dve lipe. Popodne, glog i dženarika već u cvatu, na vidiku venac Valjevskih planina. Predrag - Peca Popović, tu oko šezdesete, al’ ko momak, dočekuje nas i odmah uvodi u štalu sa bušama. Sipa podatke, buša je kratkorogo goveče, poznato i kao ilirsko, koje se još može naći u pasivnim brdskim krajevima, krava dostiže do 250, bik 300 kilograma, otporna na bolesti, i zimu može da provede napolju... u Srbiji ima 300-400 grla, on ima najveći zapat u zapadnoj Srbiji. Ulazimo u štalu, Peca pokazuje krave, navodi imena, ovo Spasenija, ima ćerku Kadulju i unuku Bušu, koja je od oca Buša, bika iz Plane, tu su i Belavka, Gara, Tuta, bikovi Murga i Cvetonja, zalaže slamu pod krave, za potrebe medija izvodi Spaseniju na videlo dana.
Nastavlja pokazivanje po avliji, stara porodična kuća u kojoj je u zadruzi živelo sedamn’estoro, konak na čet’ri vode, ispred 'lebna furuna, iznad sušara za meso, veliki dužni objekat u kome namerava da uredi sobe za turiste, sve u etno stilu, sve na čet’ri vode, sve sam projektov’o i uradio sa seljačkim majstorima. Pokazuje i imanje, kilometar i po u pravcu, i u komadu, sve do tamo preko Ribnice, ovde razvija etno selo, sam, pokušav’o uz pomoć države, verov’o državi, greška, video da čovek samo sam sebi može da veruje. Dok idemo po dvorištu, pokazuje veliko drvo, oskoruša, preko 200 godina, starija od Amerike, staje pored atlaskog kedra, sekvoje, ima i Pančićevu omoriku...
Ulazimo u kuću, velika odžaklija, veliki slavski sto, Peca odlazi da obuče gunj, stavlja šajkaču, staje pored uramljenog evropskog priznanja za očuvanje tradicionalnih vrednosti, koje je 2001, dobio u Portu za projekat Mišićevog sela. To sada pokušava da sprovede u svom domaćinstvu, zaštita starih rasa životinja i sorti biljaka, i negovanje tradicije kroz arhitekturu i pripremanje jela. Stranci, kaže, nisu željni kreveta i čistog vazduha, oni hoće susret sa tradicijom drugačijom od svoje.
Dok domaćica iznosi sir od buše, belu slaninu od svinje moravke, Peca priča da je po obrazovanju biolog, poznat po izučavanju slepih miševa koji imaju stanište u obližnjoj Ribničkoj pećini, zbog slepih miševa bio i u Srednjoj i Južnoj Americi, odlučujuće doprineo da se Ribnička pećina, u kojoj je 15 vrsta slepih miševa, zaštiti zakonom. Živeo u Beogradu, u porodičnu kuću se vratio početkom devedesetih, i od tada živi u saglasju sa ovom zemljom. Namerava da gore na Maljenu osnuje Nojevu barku, jer postoji legenda da je Noje i tu, kod Bele stene, vezao biblijski brod. Osnovu ponude u tom prirodnom rezervatu bi činile buše, kajmak, sir, mleko, proizvodi od mesa, a bilo bi i brdskih konjića, magaraca, vitorogih ovaca koje, kažu, i vucima na megdan izlaze, ukratko, želi da turistima omogući blizak susret sa tradicijom, sa autohtonim sortama i rasama. U projekat krenuo sa tri buše, prva bila Spasenija, sad ima 21, će nabavi još 30, država premira svako grlo sa 25.000 dinara.
Mleko od 8,3 mlečne masti
Dok probamo sir od buše, pitamo za karakteristike, jerbo je sad moderno da sve to bude sa malo masnoće, Peca odgovara da nije za te stvari da Srbi postanu kokoške, zobaju pahuljice, jedu taj musli, to sa holesterolom i masnoćom je samo marketing, zdrav je čovek, ceo dan napolju, jaka hrana je za jake ljude, ali hranu treba potrošiti, treba raditi, ljudi su skloni umnom i fizičkom lenčarenju, zdrav život i jaka hrana su prava stvar, kažu zdravo mleko sa 0,5 odsto masti, ma kakvi, kad je nosio mleko od Gare u Mionicu pokvario se aparat, pokaz’o 8,31 odsto mlečne masti, to je 'rana, bato moj.
