Izvor: Blic, 15.Jul.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada alas zaprži čorbu uši pište
Kada alas zaprži čorbu uši pište
U primorskim gradovima ribari prinose žrtvu svetom Petru i osveštavaju more. Oni što žive od ribe tada ne izlaze na vodu, već se okupe na obali i u more, koje ih hrani, bacaju cveće. Među kontinentalcima poštovanje ovog sveca je nešto manje. Ali, u starim ribarskim naseljima, kakvo je Orešac kraj Smedereva u kojem su još Rimljani ribu lovili, ovog dana se čamci ne dreše jer je slava ribara zapisana crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Svojevremeno su na alasku slavu, u Smederevo, sa svih strana, iz Beograda osobito, gosti stizali brodovima lopatarima. Alasi bi pripremali smuđa na procep, paprenu riblju čorbu i najljući riblji paprikaš, pa crvene pečate po vratu nisu mogli da smire ni hladnom sodom iz sifona, ni ledenim špricerom. Jeste ljuto, ali jedinstveno!
Takvog ribljeg paprikaša, kakvog pripremi šezdesetogodišnji Tašita naslednik, ili alaske čorbe koju zgotovi sada već osamdesetogodišnji Nikola Stamenković Runda, ne može da se nađe sve do Budima i Pešte.
Kad se zasite majstorski pripremljene kvalitetne ribe i pravilno ohlađenog odličnog smederevskog vina, što je, takođe, umešnost, gosti se zapute, opet brodovima lopatarima, kućama. Lagano, moćnom rekom, do Beograda putuju najmanje četiri sata.
- To je bilo zadovoljstvo! A ne da posle obilnog ručka, kada su refleksi spori, vino omamljujuće, sedneš u aždaju od auta i pogineš na prvoj krivini - kaže Sava Stanković Tašita, koji je veslo i nadimak nasledio od oca.
Njih dvojica, otac Miodrag Dragi Tašita i sin Sava, pre nekoliko godina oživeli su običaj ribarske slave. Sada se po broju gostiju vidi koliko je Dunav bogat ribom, a alasi prijateljima.
Ove godine, u kafani 'Dve lipe', u mirisnoj bašti, pod rečnim lipama, udovički sveštenik Dragiša Gile Kedžić sekao je kolač. Među prvima se kuvanim žitom, kao što običaji nalažu, poslužio sudija Okružnog suda, fanatični ribolovac Velimir Đorđević. Za njim mladi ribar i bogoslov Jovan Galičić, zatim znana književna imena, pretežno stras- tvenih pecaroša, te maestro za spra- vljanje čuvenog pariskog kraljevskog šarana, beogradski vajar Grada Rajković, čijim ručno pravljenim varalicama riba teško odoli, nebrojeno novinara, profesora, etnologa ... i, naravno, oni koji od ribe i za ribu žive.
Domaćin slave Miodrag Specijale, poznatiji po nadimku Talijan, najmanje četiri decenije nije izašao iz čamca, odmereno se hvali:
- Zapalo mi je da ove godine budem domaćin, što mi je osobita čast. Ranije smo slavili na obali, ali mi smo dovoljno u čamcu, na obali i na vetrometini da bismo i na ovaj svečani dan sedeli negde na vetru i rizikovali da nam vreme pokvari svetkovinu. Zato smo došli u Gajićevu kafanu u kojoj smo mi i inače redovni gosti. Ja sam spremio riblju čorbu, Tašita je zgotovio paprikaš, tu je i prase i sve kao što valja.
Ne računajući goste iz drugih luka i alaskih naselja, na slavu se sjatio čitav Orešac, naselje niklo na sojenicama.
Sada je oko pet stotina duša, među njima mnogi su 'Robinzoni' - ne haju za grad, zaboravili su suvozemnu putanju do Smedereva u koje jedva da privire jednom u pet godina.
Dunav je danas pitom, trom, ali ume da nadođe, poplavi naselje, naplati ribu, zadovoljstvo.
- Nisam mislio na to da će jednog dana Dunav da mi dođe u dvorište, te nisam napravio sojenicu, nego prizemnu kuću. Al', eto, ove godine sam imao oko stotinu tolstolobika u bašti - kaže Specijale.
- Svu mi tarabu polomili. Nisu to ribolovačke priče. Tarabu su razvalili k'o tuđu. Mogu da vam pokažem kako su je majstorski udesili. Tolstolobik od jedno tri kile, kad zukne glavom u tarabu koja se godinama pekla na suncu, polomi je k'o od šale. Kad je zvekne, taraba pukne k'o staklo. Kad se voda povlačila, dva dana sam iz dvorišta vadio mlađ da je vratim u Dunav - priča alas.
O zagađenju niko od alasa neće da govori. Samo odmahnu glavom. Neće, kažu, ni o politici - ne zanima ih.
- Samo da znaš - kaže Specijale - ove godine sam uhvatio u Dunavu tri pastrmke. Imam i snimak tog ulova. I, da dodam: nikad u mom životu oslić nije bio skuplji od šarana, nego jeftiniji za trećinu, a sada je za toliko skuplji. Sve mislim da neko od toga ima koristi, a znam da nismo mi, alasi. Dunav će verovatno biti zagađen sve dok se uvezeni oslić ne proda. Pa ti vidi ko je zagađen!
Ovih dana treba da stigne grupa Nemaca kod Nikole Stamenkovića Runde na alasku čorbu. Dovoljno dugo živi Runda da je njegova kulinarska slava (ribarska obaška) preplavila svet i da neko, iz tog belog sveta, zapuca u Orešac, mesto na karti nevidljivo. Starac objašnjava razliku između riblje čorbe koja je poslužena na slavi i alaske koju će on da zgotovi gostima:
- Ribarski život je goli život. Kad ima ribe, ima i para. Kad dođe mutna voda, ima i mutne ribe.
Ne razumemo baš najbolje, al' klimamo glavom.
Muzika, u taj čas, u Rundinu čast, najstarijeg gosta koji živi u bungalovu na obali: 'Rastao sam pored Dunava...'
Ko će dogodine biti domaćin ribarske slave znaće se tek kad se slavari podnapiju. Obaveza je tolika da je se niko trezan olako ne prihvata. Slavko Pešić
