Izvor: Blic, 21.Jul.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad se razmile čačanske 'bube'
Kad se razmile čačanske 'bube'
Ima u Čačku jedan čovek koji je kriv što je nedavno došlo do gužve u centru grada. Reč je o novinaru Televizije Čačak Dejanu Kolareviću. Šta je to Dejan uradio? Pokrenuo 'Bubaču'. Šta je to 'Bubača'? Polako, ubacite 'u prvu' i čitajte:
Vlasnici automobila 'folksvagen 1200' i 'folksvagen 1300' iz Čačka su kombinacijom popularnog nadimka svojih 'miljenika' četvorotočkaša i registarske oznake ovog grada upotrebili za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << naziv svog udruženja, formiranog pre mesec dana. Naziv neobičan - 'Bubača', a članovi... pa, još neobičniji - strasni zaljubljenici u vozila koja se nigde više u svetu ne proizvode nakon gašenja fabrike u Sarajevu i neuspelog 'oživljavanja' proizvodnje u Brazilu (bila je preskupa za evropske kupce, kao u onoj narodnoj pošalici da je u Solunu dinar somun, ali da do Soluna treba sto somuna).
Putovao, tako, Dejan Kolarević godinama po inostranstvu, još dok je radio u lokalnom Radiju M. I na jednom od tih putovanja sazna da u Španiji postoje fanatici i zaluđenici (ne, ipak samo zaljubljenici!) u najprodavaniji automobil na svetu svih vremena: 'Folksvagenovu bubu'. Prema nekim podacima, do sada je sa fabričkih traka sišlo oko 22 miliona ovih automobila.
Dejan je ljubav prema 'bubama', mada vozi 'golf' (nije mogao da bude 'izdajica' prema 'Folksvagenu'), nasledio od oca Dmitra. Stariji Kolarević već 26 godina vozi isti automobil, bez generalne popravke (treba li posebno naglašavati koje marke?).
Nije Dejanu bilo potrebno mnogo napora da obezbedi i zavidan broj članova za formiranje udruženja, a još manje se 'mučio' kad je trebalo da predloži predsednika. Svim vlasnicima 'buba' u Čačku jasno je da ta titula najviše pristaje penzionisanom podoficiru JNA Vlajku Nikoliću, koji je u ovaj grad, još davne 1960. godine, prvi dovezao jednog ovakvog 'folksvagena', proizvedenog 22 godine ranije. Ovaj krepki sedamdesetpetogodišnjak o svojim 'benzinskim miljenicima' (promenio ih je do sada četiri) priča kao o članovima porodice - kaže da mu je svaka 'buba' bila kao treće dete uz njegova dva sina:- 'Bube' su pravo čudo tehnike - mnogo daju, a malo troše, ali samo ako im se sve pruži na vreme, prema uputstvima proizvođača. Ako su delovi originalni, iz Nemačke, svaka 'buba' može da, bez ikakvih problema, pređe i sto hiljada kilometara. Od nas Čačana rekorder je Dragoš Đurović, koji je sa automobilom proizvedenim 1966. godine prešao 300.000 kilometara, a da motor još nije 'ni pipnuo' - priča Vlajko.
Na osnivačkom skupu na platou ispred Doma kulture okupilo se 49 vlasnika 'buba'. Kasnije se ispostavilo da ima mnogo Čačana koji imaju ovakve četvorotočkaše, ali nisu znali da se formira 'Bubača'. Osnivači su iznenađeni koliko ima zainteresovanih. Možda se najezda 'buba' proširi i na celu Srbiju? Vlajku Nikoliću se javljaju nepoznati vlasnici 'buba' iz Niša, Kragujevca, Beograda i mnogih drugih mesta. Čestitaju za sjajnu inicijativu i predlažu da uskoro bude organizovana smotra njihovih miljenika i na republičkom nivou. A Vlajko čeka da se sa godišnjeg odmora vrati 'mlađani' Dejan Kolarević, pa da zajedničko odluče da li će i kada udovoljiti tim molbama. Po svemu sudeći, odgovor će biti pozitivan, jer takva je i 'energija' koja 'zrači' iz svih 'zaljubljenika' u automobile kojih se odavno 'odrekao' i proizvođač obustavljajući njihovu produkciju, ali ne i ovi Čačani, i stari i mladi, zaljubljenici u 'stara, dobra vremena'. Pa kad se 'bube' razmile... M. Jevtović U dubokom snegu
Na osnivačkom skupu članova 'Bubače' dodeljene su i tri titule. 'Buba' Dragoša Đurovića proglašena je za najstariju, ona koju poseduje Milan Obradović (s 'mercedesovom' maskom) za najlepšu, a najoriginalnija rešenja imala je 'buba' Đorđa Aničića. Inače, svi članovi udruženja će na zimu imati priliku za jedno originalno 'testiranje'. Skupiće se kada bude dubok sneg na putu Čačak-Guča u podnožju Jelice i krenuti uz planinu, pa ko koliko pređe na četiri točka. U međuvremenu, družiće se, a i pomagati u nabavci rezervnih delova, za šta, s ponosom ističu, retko kad imaju potrebu.
