Izvor: Blic, 17.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je milicija brinula za narod
Kad je milicija brinula za narod
Prvi i poslednji put kao učenik četvrtog razreda osnovne škole u litijskoj povorci Dragoslav Đulejić (64) nosio je ikonu Svetog Atanasija Velikog. Tada je doživeo vatreno krštenje jer je narodna milicija pucanjem htela da rastera učesnike. Zbog učesća u verskom obredu dobio je manju ocenu iz vladanja jer se vera nije smela ispovedati...
Kada su, kasnih četrdesetih, zabranjivane manifestacije vere, pokazalo se da je inat, kod >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nas, često presudan jer je učesnika litije bilo više nego meštana. Tih godina se i narodna milicija usrdno brinula da narod ne uživa u 'verskom opijumu'. U Mihajlovcu još ima živih svedoka koji su se, ove godine, na Svetog Atanasija Velikog, okupljenji na litiji, prisećali kako je, tih poratnih godina, u oslobođenoj zemlji, pucano iznad glava vernika da bi se rasturila litijska procesija.
- Milicija nam je saopštila da nije domaćinski da s barjacima idemo u polja, jer će se oštetiti usevi. Ako mi to, i pored upozorenja, uradimo, lepo nam je rečeno, neće na dobro da izađe. I, Boga mi, popa se naš uplašio, tako da smo mi barjake nosili prvo po porti sa popom, kako priliči, a posle, po selu, bez popa. Milicija nas je čekala na izlasku iz porte, ali mi smo bili rešili da miliciju bijemo kopljima od barjaka. Pravo da ti kažem, nas je bilo nekoliko stotina, a milicajca samo dva. Mi smo naše obavili - istina: bez boja - a posle smo svi dobili po deset dana robije - govori Milosav Mitrović (67) dok iz crkvene porte gleda niz put ide li još ko na litiju.
U porti crkve Svetog Ilije jedva da je desetak seljana, a litija tek što nije.
- Jedne godine su doneli puškomitraljez i postavili pred crkvenu kapiju. Kad smo mi pošli da iziđemo iz porte, milicija je pokušala da to zabrani. Međutim, omladinci su nosili barjake i nisu ni pomislili da odustanu od nauma. Onda su milicajci pucali u vazduh, pa smo, ipak morali da odustanemo jer su nas ‘apsili - seća se Bora Kuzmanović (70).
Pre desetak godina litije su, nesmetano, počele da se održavaju. Ali, sad, kad nema zabrana, nema ni vernika jer nema razloga za inat.
- Ja sad nagovaram ljude da dođu na litiju, da dođu u crkvu, da sačuvamo naše običaje, da se sačuvamo, ali naroda je sve manje - vajka se Branislav Krstić (65). Nekad je kolač rezao, kako reče Milosav Mitrović, predsednik opštine, danas je to na Miroslavu Rakiću (60) koji će sve učesnike litije ugostiti. Čedomir Đulejić (82) seća se, 'kao da je danas bilo', kako su 'komunisti zakonom zakraćivali' litiju. On je 1949. pošao da 'nadgleda dete' što je samo oblik domišljatosti ako štogod krene ustranu.
- Milicija se povukla kada je videla da smo mi rešeni da izađemo s barjacima u selo i da preskačemo preko crkvene ograde da uradimo što smo naumili. Pop nije smeo s nama. Onda je delovođa petrijevski Tihomir Popović služio mesto popa. Mi smo s litijom išli do kruške (zapis) na Malom groblju, posle smo išli do zapisa (hrast) na Velikom groblju. Taman smo krenuli prema selu, ali kad smo došli do reke Konjske, milicija je pripucala iz pištolja. Deca su nosila ikone i barjake. Deca su onda sve pobacala i razbežala se. Ja se nikad nikoga nisam plašio, pa ni milicije. I dođem ja do milicije, a milicajac Vranić na mene uperi pištolj da pokupim ikone i barjake. 'Ja nisam nosio', kažem mu, 'pa neću ni da skupljam, a ti radi što si naumio'. Onda su oni hteli da mene i još neke oteraju u Smederevo, u apsu, ali sam onda i ja utek’o, pa pohvataju one koje su mogli... M. S. Pešić 'Tako Bog hoće'
U Smederevo su, sećam se, jednom za vreme litije uhapsili i odveli mog brata od strica Branislava Vasića Baju, Goluba Lazića Džodžu, Dragu Jovanovića i Branislava Kostadina Jovanovića. Oni su izdržali po dva meseca na robiji, samo se Brana Kostadinov nije dao. Pitali ga u miliciji što je išao na litiju, kaže: 'Tako Bog hoće.' 'Pa znaš li', pitaju ga oni, 'pa znaš li, crni Brano, da će da te uvoštimo od batina?!', a on će njima: 'Tako Bog hoće.' I oni dignu ruke od njega, nije odležao nijedan sat, a druge su udarili na muke, Baji Vasiću su i brkove čupali - priseća se Čedomir Đulejić litije iz 1949. godine, jedne od najnapetijih u ovom kraju.
