Izvor: Blic, 25.Mar.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Juriš na Kilimandžaro
Juriš na Kilimandžaro
Nema brda i planine na Balkanu na koje se nisu popeli. Prošle godine bili su najmlađa srpska ekspedicija u istoriji koja je osvojila najviše vrhove Francuske, Italije i Austrije - Mon Blan (4.807 metara), Monte Rosu (4.559 m) i Grosglokner (3.798 m). Članovi Planinarsko-alpinističkog kluba 'Železničar' iz Niša Dejan Habe (25) i Igor Radosavljević (23) čvrsto su rešili da do 2008. godine ostvare 'Seven summit', san svakog alpiniste: popeti se na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << najviši vrh svakog kontinenta. Sledeći cilj kome će se naš najmlađi alpinistički dvojac 'Expedition climbing team' uputiti već jula meseca ove godine jeste krov Afrike - Kilimandžaro, visok 6.010 metara. Na Crnom kontinentu planiraju da savladaju i najteži alpinistički uspon - Mont Keniju (5.199 m), drugi po visini afrički vrh i najvišu kotu Kenije. I sve to za 20 dana.
A da bi se valjano fizički pripremili za ovaj poduhvat moraće najpre na 100 kilometara dug marš grebenom Suve planine. Kreću danas. Trideset sati pešačenja iz jednog cuga. Krajem aprila čeka ih Fruškogorski planinarski ultramaraton. Namera im je da poprave prošlogodišnji rezultat i 101 kilometar dugu stazu pretrče za manje od 18 časova. Onda, pravac Slovenija, gde će sprovesti finalne pripreme na Alpima. Dnevno pretrče po desetak kilometara, a u pauzi traže sponzore za svoje poduhvate.
- U Afriku idemo sami. Ne zato da bismo se pravili hrabri, već zato što nemamo dovoljno novca da idemo sa nekom ekspedicijom. Afrika je najrizičniji kontinent, jer zbog velikog siromaštva postoji rizik da vas neko opljačka ili vam pokrade opremu. A teško je sve organizovati sam. Uvek nedostaje novca, za hranu i opremu. Prilikom poslednje ekspedicije na Alpima, od 20 noćenja samo smo jednom spavali u krevetu, a uglavnom po stanicama, parkovima, na klupama ili na zemlji. Poslednjih dana maltene nismo imali ni za hranu. Ipak, ljubav prema planinarenju i alpinizmu je jača, i daje nam snage da prebrodimo sve nedaće na putu ka vrhovima - priča Dejan Habe, apsolvent ekologije.
A do vrha Uhuru Pik, krajnje visinske tačke Kilimandžara, koji se pruža iznad kratera ugašenog vulkana Kibo, trebaće im dosta snage. Prvo se ide kroz džunglu, pa preko savane do stepskog predela, pustinje i kamenjara, koji po pričama planinara više liči na mesečevu površinu nego na bilo šta ovozemaljsko. Na 4.700 metara nadmorske visine počinje predeo večitog snega i leda.
- Planinarski uspon na Kilimandžaro nije preterano težak što se tiče nagiba, ali je veliki problem što je temperatura u podnožuju plus 40 u hladu, a na vrhu minus 30 stepeni Celzijusa. Ipak, potrebna je jaka kondicija da se dođe do 6.010 metara - veli Igor Radosavljević, student istorije. Nakon osvajanja Kilimandžara sledi povratak u Najrobi, noćenje, pa odmah pravac Mont Kenija, i njen najviši vrh Batian, na kome do sada nije bio niko iz Srbije. Do 4.200 metara stiže se planinarskim korakom, a potom sledi izazov zbog koga važi za najteži alpinistički vrh - kilometar dugačka vertikalna stena, koja svake godine privlači brojne alpiniste iz celog sveta. Posebno je teška i opasna pedesetak metara duga deonica zvana Piton, na kojoj se često događaju nesreće.
Po povratku iz Afrike, cilj im je da osvoje najviši vrh Evrope Elbrus na Kavkazu, nakon čega će, dogodine, krenuti put Južne Amerike i njene najviše tačke na Akonkagvi... 'Seven summit' u svetu je uspelo da ostvari četrdesetak alpinista, a do sada niko iz Srbije. Najbliži je poznati srpski alpinista, Nišlija Zoran Miletić, koji im dosta pomaže savetima i u opremi. Pa ako ih i pretekne u tome, vele, ipak će biti najmlađa srpska ekspedicija. Što bi rekle Nišlije: 'Malo li je?' B. Janačković Sponzorstvo
Dejan i Igor jesu mladi, ali ne i neiskusni. Alpinizmom se bave već četiri godine, a planinarenjem više od deset godina. Pre tri godine završili i međunarodni tečaj u Bugarskoj i dobili međunarodno priznate alpinističke diplome. Teže od samih ekspedicija pada im traženje sponzora. Samo za avionsku kartu trebaće im po 1.000, a sve ukupno 6.400 dolara. Ovoga puta u susret su im izašli Skupština grada Niša, 'Niška pivara', 'Mlekara', 'Žitopek' i preduzeće 'Sport komerc'.
