Izvor: Blic, 18.Dec.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Joj, ala smo se sastale bećarke
Joj, ala smo se sastale bećarke
Bilo je toliko hladno da su se ptice zamrzavale u vazduhu i padale na zemlju! Pravo lovcima u rance. A neke su padale čak i direktno u zamrzivače, da se malo ogreju!
Ovo je, naravno, lovačka priča. Ono što sledi takođe je lovačka priča, ali nije izmišljena. Na minus 17 Celzijusovih grupa žena krenula je prošlog vikenda u lov, u okviru Dana žena-lovaca Srbije. Jedanaest hrabrih dama okupilo se po prvi put, u zaista izuzetnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << organizaciji Lovačkih saveza Srbije i Vojvodine, u čuvenoj, za neupućene, najvećoj na svetu - sa 400.000 mladunaca godišnje - fazaneriji 'Ristivača' u Baču, da među sobom odaberu najbolju.
Istina, ta dva dana više su protekla u muško-ženskom verbalnom nadmetanju, nego u sportskom takmičenju, i definitivno se mora priznati da su muškarci lovci šovinisti po pitanju žena lovaca. Na svečanoj večeri igrale su same, vodile kolo same, poneku i zaplesale same, pa i veselo pevale: 'Ala smo se sastali bećari'. Muškarci su pili i razgovarali.
Jedan neidentifikovani, ali pouzdani izvor, tvrdio je da je bolje da su otišle da ulove nekog pevca, a jedan od brižnih domaćina zabrinuto je komentarisao: 'Samo da se vrate žive iz lova.' Možda baš zato Jasmina Silaški iz Bečeja reče: 'Najveće, neopisivo zadovoljstvo mi je skinuti muškarcu divljač ispred nosa'.
Jasmina od svoje četvrte godine ide u lov, a od sedme i lovi. Deda joj je osnivač nekada poznatog Bečejskog lovačkog društva, posle Prvog svetskog rata, a otac Bečejskog streljačkog društva, posle Drugog svetskog rata. Nedavno, na takmičenju u Guči, osvojila je, vođena genima predaka, zlatnu medalju kao najbolja žena strelac, a možda i zato što se, još kao dete, umesto lutkama igrala oružjem u omiljenoj igri da fitilj sveće gasi dijabolama. Pre petnaestak godina bila je pogođena sačmom i imala dve operacije, ali čim je prohodala, prvo i pravo je otišla u lov. Ne prihvata konstataciju da ubija divljač, već je odstreljuje, a sprema je na poseban način, koji je porodična tajna. Dragica Đurđević, zdravstveni radnik iz Mionice, takođe pripada lovačkoj porodici, u kojoj su čuvena lovačka četvorka - deda, ujak, mama i sin. Raritet je da je bila prva žena vojnik u Jugoslaviji, služila je još l984. godine u Ljubljani, vodnik je po činu, a kako to biva, njen muž, koji je inače podržava u lovu, ne voli ni lov ni oružje. Za svoju strast priznaje da možda i nije humana, ali se oseća veoma lepo kada nešto ustreli, odnosno, kaže da nije tip ljudi koji voli da ubija, ali kada joj se dobro namesti - ne propušta.
Još jedna iz ekipe, Sanja Čurlić-Milašinović, čudnim spletom sudbine bavila se odbojkom i stonim tenisom, dve i po godine bila u manastiru, trgovac je po struci, a sada uspešna žena i majka dvoje dece. Lov voli pre svega zbog sportskog duha i takmičenja, ali i kretanja u prirodi, druženja, sjajne ekipe žena.
Ali, vratimo se na početak priče. Sve je, dakle, počelo vrlo sumnjičavo. U lovu je bilo i simpatičnih upadica među 'lovicama', tipa: 'Diže se!' 'Pošalji ga meni!', 'Brzo je pao!', ali i ozbiljno odrađenog posla. Zato, kada, na kraju, Radivoje Đorđević, predsednik Saveza lovaca Srbije, uz želju da ovi dani prerastu u tradicionalnu manifestaciju, ipak nije odoleo da ne kaže: 'Prvo sam vas prebrojao i raduje me da ste sve na broju'. Ali, morao je i da prizna da su takmičarke premašile broj fazana pripremljenih za odstrel. Bilo muške sujete ili ne, 45 fazana je platilo glavom ove dane žena lovaca. Najuspešnijom među njima proglašena je Julija Hegediš iz Bačkog Gradiška, kojoj je malo falilo za dvocifreni broj. Ona se već 31 godinu bavi lovom, u koji je stalno išla sa mužem i uz njega, uz njihovo nadmetanje, naučila ovu veštinu. Pošto je jedina 'lovica' u kraju, nekada je puška u njenoj ruci od strane ostalih primana gotovo šokantno, ali su je vremenom prihvatili i poštuju je kao kolegu lovca. Najduži put do lovišta prevalila je Nišlijka Slađana Đurđević, a za najšarmantniju ženu-lovca proglašena je Slobodanka Nestorović iz Sombora. Nagrade su dodeljene, a sve još i zaliveno šampanjcem.
Onih minus 17 stepeni definitivno nije bilo lovačka priča, a 45 fazana u zamrzivaču 'pričaće' tek na novogodišnjoj trpezi. Rajko Rosić Samo trideset dama u SRJ
Aleksandar Pantelić, sekretar Lovačkog saveza Srbije, ukazao nam je na jedinstveni skup od najmanje četrdesetak sokola mišara, nešto ispred Obrovca kod Bačke Palanke, koji se u tolikom broju nikada nisi videli u našoj zemlji, posebno ne u jatu, jer nisu ptice jata. Veruje da su naleteli iz Finske ili Zakavkazja. Pantelić je otkrio i da među 92.000 registrovanih lovaca u Jugoslaviji, žena ima svega tridesetak. Zato i ovi dani 'podrške' njima.
