Izvor: Blic, 18.Jun.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezero po kojem ostrva plove
Jezero po kojem ostrva plove
Ovde možeš da uradiš ono što su samo bogovi mogli: da budeš, bar za kratko, gospodar ostrva i da ga pomeriš gde god želiš, zajedno sa sve travama na njemu, desetak ne baš malih stabala, i stazom dugom petnaestak metara, koliko je i veliko ovo malo čudo prirode.
Na Semeteškom jezeru, u srcu Kopaonika, ostalo je od većih samo ovo i još nekoliko manjih ostrva; neka su kupači već uništili.
- Pomera ih vetar. Sad brže >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kad su grane pune lišća - objašnjava Zoran Sekulić dok staje na ostrvce i sprema se da ga motkom i mišicama odgurne od obale i prepusti vodi i vetru. Na vrhu sela Semeteš, četiri-pet kilometara od puta iz Raške za Leposavić, na jezeru, možda dugom sedamdesetak metara, plutaju zatravljena i korenjem drveća učvršćena ostrvca, zasad daleko od očiju radoznalaca. Jer, ovde malo ko dolazi. Preko brda su hoteli, skijaške staze, sjaj koji mami turiste. Ovde je tiho, sem ptica i retkog dozivanja seljaka ništa ne remeti planinski mir i teško je poverovati da je Raška tek nekoliko kilometara iza brda.
- Granica Nacionalnog parka Kopaonik je dvesta metara odavde. Jezero su ostavili van tog jer je oko njega zemlja u privatnom vlasništvu, samo da bi izbegli da je otkupe. Osnovali smo Planinarsko-smučarsko društvo 'Semeteško jezero', jedne godine ovde doveli na sastanak trista ljudi, tražili da se asfaltira put do jezera, ali ništa - priča Prvoslav Čamaga, privatnik iz Raške.
Dok oko drugih jezera kruže bajke o zmajevima i čudnim stvorenjima, spremnim da krhko ljudsko biće uvuku u dubine, Semeteškom jezeru meštani veruju, u njemu se kupaju, a ono, kažu, nikada nije uzelo žrtvu, ni čoveka, ni stoku koja u njemu utoljava žeđ. Ono je uvek isto, i kad se na planini tope snegovi i kad se spuste kiše. U njega ništa ne uvire, a izlazi mali potočić, pitom, dobar za zalivanje u vreme leta i kao da selu, dole niže, donosi neki blagoslov.
- Šljive su i ove godine rodile. Mraz nas je zaobišao. Imaće ovde poneko i trista kazana - kaže Radovan Sekulić, prvi komšija jezera sa plovećim ostrvima. Nema samo šljiva, već ima, malo neobično za srpska sela, i mlađih ljudi. U Semetešu je blizu sto kuća, ljudi našli posao na njivama, voćnjacima ili u obližnjim rudnicima, Suvoj reci i Kiževaku, bar dok su radili. Sada je malo stalo, ali ne i nada da će opet da krene. Do tad, posedi se na terasi kafića uz jezero, posebno predveče.
- Izlete ribe iznad vode, ovako velike - pokazuje Zoran Sekulić, ali dodaje da ih je teško upecati, jer, jednostavno, neće da grizu. Može da se ulovi nešto siće, ali ne vredi.
Jezero je poribljeno tek pre nekoliko godina. Doneli su šarana, babušku, ali od tog nimalo čudno jezero nije postalo lepše, ni ljudi oko njega nisu osetili korist.
- Pre poribljavanja je jezero bilo bistro, kao oko. Sada ribe mute vodu. Da je Bog hteo da ovde ima ribe, bilo bi je mnogo ranije - kaže meštanin Milić Leštanin.
Uz jezero je vikendica, sada iznajmljena za kafić, vlasništvo sina Rada Petrovića, čoveka koji je godinama sanjao da ovo malo čudo prirode vidi što više ljudi. Pričao je, predlagao, pisao, radio i umro pre nego što je Semeteško jezero prigrlilo kupače i ljubitelje prirode. - Možda je bolje da manje ljudi zna za ovo. Neka ostrvca smo sami uništili. Kupaju se, penju se na njih, oburvavaju zemlju i unište to - razmišlja Milić Leštanin, i pokazuje na još dva očuvana ostrvca, koje je vetar zalepio za trskom obraslu obalu.
Jezero je dugo mirovalo u nedrima Kopaonika i ne baš uzbudljivim pričama meštana, a kad su ljudi sa strane videli ostrva koja 'hodaju', u Semeteš su počeli da stižu i radoznalci, da gledaju, pitaju, snimaju, merkaju i mere. Stigli su i ronioci iz Kraljeva. Posle njihovog oduševljenja, boravka pod vodom i svega što je nudilo ovo 'gorsko oko' Kopaonika, ostao je podatak da je dubina jezera do desetak metara, da su ploveća ostrva debljine do metar i po, ali i da u jezeru ima jedan otvor, ili rupa, gde ronioci nisu bili voljni da provere dubinu.
I zašto bi, možda je tako i bolje, da traže nešto ispod malog čuda prirode, plovećih ostrva koja šetaju na čudnom jezeru u nedrima Kopaonika. Mirko Popovac Legenda o popu
- Pričali su stari da se ovde spremio nekakav pop da vrše i uveo konje u gumno. 'Nemoj, pope, danas je sveti Ćurik', rekli su mi seljani. 'Neka Sveti Ćurik ćuriče, ja moram da vršem', rekao im je pop. Odjednom se zemlja prolomi. Ode i pop i žito i gumno. Na tom mestu se stvorilo jezero. Dole kod Rudnice su našli popovu kapu i to se sad zove Popovo polje - ispričao je, uz malo mirno jezero, starina Vladimir Sekulić, čije se imanje naslanja na ovu zagonetnu vodu.
