Izvor: Blic, 22.Jun.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ješćemo gloginje, ako i one rode
Ješćemo gloginje, ako i one rode
Još u maju je zemljište bilo dovoljno natopljeno, ovo nam baš nije trebalo... - s uzdahom i nevericom priča Borivoje Jeremić, direktor Zemljoradničke zadruge u Mihajlovcu. - Poslednji je čas da padavine prestanu i da temperatura bude do 25 stepeni da bismo računali na kakvu-takvu žetvu. Ječam, kako jari tako i ozimi, polegao je na devedeset odsto površina i ne može da sazri. Kada kiša stane, bar nedelju dana neće moći da se uđe >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u njive. Stočna hrana ne može da se iznese sa parcela tako da je seno istrulilo i jedino može da se baci. Grad koji je 17. juna zahvatio selo Ugavčinu potpuno je uništio useve na 50 hektara, dok Dobri Do, Osipaonica i Saraorci ne mogu da računaju na ovogodišnju letinu - objašnjava Jeremić.
Sekula Sretenović kaže da je polutan, radi u fabrici i na imanju, i još kaže da je očajan:
- Ovo nije kiša nego biblijski potop! Sunca nema ni za lek. Jedino kupusu prija ovolika vlaga. Biće ko mesečeva lopta! Samo raste, zaokrugljuje se. Prosto se ruga ostalom povrću koje trune.
- Ova kiša je dosadila i Bogu i ljudima! Prvo je pomogla, posle zabrazdila, pa me vata stra’ od poplave. Nikako dva dobra da snađu čoveka. A korov, brate mili, napreduje ko za inat! - kaže Jelisaveta Lazarević iz Kuliča.
Ni Bosiljka Nastošević iz Kisiljeva kod Velikog Gradišta nema 'lepih reči' za kišu:
- Propas’ božja! Žito popadalo, voće omlatio grad. Sve ide nagore od kako su Slobu zatvorili! Pa ne pada ova kiša od besa, nego je neki pratio na nas! Sve udavi voda! Ješćemo gloginje, ako i one rode, al’ čisto sumnjam - uverava Bosiljka.
Katastrofično je bilo i u titelskom kraju, naročito u ponedeljak, kada se sručio grad veličine oraha. Nekih 13.500 hektara useva je u velikoj meri postradalo dok je stihija na oko 5.000 hektara bukvalno satrla sve. Na ogromnoj parceli sa semenskom pšenicom ležalo je žito pretvoreno u tepih iz koga nije štrčala nijedna vlat. Janko Ćosović, zamenik direktora DP 'Titel', objasnio je da je ova firma pretrpela štetu na 4.956 hektara od čega je totalno uništeno 390 hektara. Diskretno pokazuje između polomljenih vlati pobijene miševe i pacove koje je voda isterala iz podzemnih skloništa, a grad dotukao. Na plantažama paradajza i paprike šteta je oko 200.000 maraka.
Žitelji Titela se kunu da nisu ovako nešto u životu videli. Kanali uz puteve su još bili puni leda, a kažu da je u pojedninim ulicama u Titelu bujica nanela i pola metra leda. Uz drum stoje očajni seljaci koji su izašli da vide da li je nešto ostalo od grada. Neki u šoku samo odmahuju rukom, drugi se pitaju od čega će živeti.
- Od 60 jutara koje posedujem nevreme mi je uništilo 22 jutra pod kukuruzom i 25 pod pšenicom. Na tim površinama ništa nije ostalo i sve se samo može zaorati, a do juče usevi su izgledali kao retko kad - kaže Stevan Miškov. Njemu su pare od pšenice bile prvi veći prihod u ovoj godini i na njih je i te kako računao. - Uložio sam u setvu i obradu četrdeset hiljada maraka, a sav, ama baš sav rod na 68 jutara mi je unšten! - uzbuđeno govori Nikola Marjanović iz Titela.
Dušan Rošulj koji ima 100 jutara imao je nesreću da mu na 70 jutara rod bude uništen i, kako kaže, bez pomoći neće moći da obavi setvu na jesen. Miletu Čaviću je stradalo pet jutara kukuruza, tri jutra pšenice, pola jutra paradajza i pola jutra bostana. Kombinovao je useve baš da se obezbedi za slučaj da nešto podbaci, ali, kako kaže, ovo nije mogao da predvidi.
Nešto srećniji ovih kišnih dana bili su poljoprivrednici sedam opština Pčinjskog okruga. Dragan Tomić, direktor Zavoda za poljoprivredu u Vranju, kaže da su štete gotovo zanemarljive u atarima sela Davidovac, Pavlovac, Rataje i Vrtogoš gde je grad najviše padao. Rekao je i to da je kiša dobrodošla usevima, koji su u dobrom stanju. Naročito pšenici, kojom je zasejano 15.000 hektara oranica. Da nije pala kiša, objasnio je, pšenica bi zbog isušene vlage u zrnu bila ugrožena. Ukoliko do sutra prestane kiša, koja u vranjskom kraju neprekidno pada više od tri dana i zbog koje talog iznosi preko 30 litara vode, žetva ječma počeće prvih dana jula. I kukuruz na 17.000 hektara je u dobrom stanju, tvrdi Tomić.
Prema rečima Dragana Petrovića, direktora 'Poljoprodukta' iz Vranja, na 102 hektara stradalo je 30 odsto ovogodišnjeg roda grožđa.
- Prve računice kazuju da je grad prouzrokovao štetu u vinogorju od preko 2,1 milion dinara. I na 52 hektara višnjika grad je uzeo danak: izazvao je štetu od milion dinara - naglašava Petrović.
U svih 64 sela i naselja gornjomilanovačkog kraja svi poljoprivredni usevi su bukvalno slepljeni za zemlju.
- Kao da je valjak prešao preko ovih žitarica - reče Slobodan Đurović iz sela Ručići.
Mnogo bi prostora trebalo da se samo nabroje poplavljeni objekti u Ljuboviji. Reka Ljuboviđa je poplavila nekoliko stotina hektara oranica i preko četiri stotine kuća. Poplavljeni su i gradska pekara, autobuska stanica, Fabrika za preradu drveta 'Inex Drina', obdanište, stočna pijaca i preko 50 drugih poslovnih objekata, a od jutros je u Ljuboviji u prekidu i telefonski saobraćaj. Poplavljena područja nemaju ni struju.
U lozničkoj opštini je proglašeno vanredno stanje. Prema prvim procenama pod vodom je više stotina kuća i oko 6.000 hektara oranica. Čitave porodice, čekajući evakuaciju, nalaze se na krovovima kuća. Lekarske ekipe lozničke bolnice su non-stop na terenu. Epidemiolozi su takođe u poplavljenim područjima i za sada nema opasnosti od infekcija izazvanih eventualnim izlivanjem kanalizacije. - Hiljade hektara oranica zasejanih pšenicom, kukuruzom i ječmom nalazi se pod vodom. Pored toga ugroženo je 300 kuća i radna organizacija 'Krušik-Plastika', čija je hala poplavljena, a preko deset mostova na teritoriji opštine odnela je vodena stihija, uključujući i onaj na regionalnom putu Osečina-Ljubovija u selu Gunjaci, a ugrožen je i put Valjevo-Loznica kod Zavlake - kaže za 'Blic' predsednik IO SO Osečina Radovan Popović, dodajući da poplave u Osečini prerastaju u katastrofu. Ekipa dopisnika 'Blica' Gde su rakete
Smederevske atare brani 17 protivgradnih stanica ali nijedna nema više od šest raketa što je polovina potrebnih za jedan nalet gradonosnih oblaka. Opštinska komisija koja treba da utvrdi štetu još nije formirana. Kiša je pogodovala bolestima i štetočinama. Korov će smanjiti rod kukuruza, suncokreta i šećerne repe, a vlaga će naterati već zreo ječam da proklija. Trebalo bi, kaže Borivoje Jeremić, svaki čas ulaziti u njive i prskati, ali je taj posao uzaludan jer kiša očas spere pesticide.
