Izvor: Blic, 03.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedini pronalazač na birou rada
Jedini pronalazač na birou rada
Pobegao je od kuće da bi se školovao. Otac je smatrao da kao sin jedinac, treba da ostane na imanju.
- Zato sam pobegao za Beograd i upisao elektrotehničku školu. Ali, nisam imao novaca za stan pa sam spavao po parkovima ili na železničkoj stanici, nisam imao za hranu pa sam utovarao ugalj i nosio kofere... sve dok od gladi, iznemoglosti i hladnoće nisam dobio upalu pluća. Kada sam izašao iz bolnice, da bih preživeo, zaposlio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se kao moler. Škola je ostala nedosanjani san - seća se Branko Stojaković iz Boljevaca.
Čudan je bio dalje njegov životni put. Plata mala, pa Branko pređe u drugu firmu 'Sava Kovačević', gde ga zatekne još gore stanje. Ali, u to vreme pobune se radnici, smene rukovodstvo a Branka postave za direktora. Od propale firme napravio je građevinsko preduzeće sa 48 gradilišta u Beogradu. Međutim, zbog ljubavnih problema morao je da beži u Beč, gde je pet godina radio opet kao moler, posle i u Iraku, ali nostalgija za rodnim domom naterala ga je da jedno jutro jednostavno spakuje kofere u vrati se u Boljevce.
Kao pomoćnika scenografa Vlaste Gavrika, imao je i manje filmske uloge, igrao u američko nemačkoj koprodukciji 'Bekstvu iz logora', u 'Putu oko sveta', dublirao u 'Šogunu', pružio manju kreaciju u francuskom »Tvistigenu« i Bajevićevom »Početnom udarcu«. Radio je i kao novinar, pisao u 'Politici', 'Areni' i 'Sremskim novinama', sarađivao sa Prvim programom Radio Beograda. Piše poeziju.
Na Sajmu pronalazaštva u Briselu Branko Stojaković je osvojio šest medalja 'Eureka', od čega jednu zlatnu, kao i šest nagrada 'Mihailo Pupin', u poslednjih deset godina za zasluge na polju tehničkog stvaralaštva, a i bronzanu medalju na JU eureki za vakumski hvatač pločica.
-Prijavio sam do sada stotinak pronalazaka, patentirao tridesetak, od raznih tipova električnih centrala za niske vodostaje ili, primera radi, 14 vrsti vetrenjača za elekričnu energiju sve do šestara za elipse i nepravilne krugove, filmskih vešala, česme koja ne može da se zamrzne, sejalice za povrće, mašine za skidanje stare farbe i univerzalne sekire, i još mnogo toga. Još pre dvadeset godina prijavio sam elaborat za bespilotnu letilicu i elektroautomobil. Elektroautomobil sada rade Japanci, i on je gotovo identičan mojoj ideji. Ja nisam imao novaca da taj i sve ostale pronalaske ostvarim.
Svoje prve pesme je kucao na mašini koju je sam izumeo u trećem razredu osnovne škole.
- Nisam imao novaca da realizujem svoje projekte, država nije bila zainteresovana, sa strancima nisam umeo ni imao mogućnosti da komuniciram, kompjuteri i Internet su mi tek sada postali dostupni. Političari nas ignorišu, zvali su me samo da poklonim jedan patent za 'preporod Srbije'.
Branko je na birou za zapošljavanje prijavljen kao profesionalni pronalazač i za to plaća socijalno. Jedini je sa tom strukom u zemlji.
- Obećali su mi jednom iz ministarstva novac za neke patente, samo da registrujem firmu za proizvodnju i dostavim procenu vrednosti pronalazaka. Time se kod nas niko nije bavio, a na ekonomskom fakultetu su mi tražili za procenu 10.000 maraka po jednom patentu. Da sam imao toliki novac ja bih svoje ideje sam ostvarivao. Dalje nisam mogao da isplaćujem dažbine za firmu, ugasio sam je i sada sam na birou kao nezaposleni pronalazač.- kaže Branko.
Nada se da će jednoga dana makar napraviti paradu svojih pronalazaka. Biće to duga kolona. Rajko Rosić
