Izvor: Blic, 28.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanac u ozračenoj Srbiji
Japanac u ozračenoj Srbiji
Pre nekoliko meseci u 'Blicu' je objavljena reportaža o deformitetima kod životinja posle NATO bombardovanja. Došao taj tekst do dalekog Japana, do jednog tamošnjeg novinara, pročitao on to i rešio čovek da dođe u Srbiju, da se lično uveri koliko su bombe uticale na rađanje prasića sa šest nogu i teladi s dve glave.
Taro Ohata je iz srca Tokija, tamo živi i radi u izdavačkoj kući 'Astra', a tekst iz 'Blica' dobio je od Masaaki >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Tominage, takođe novinara, bivšeg studenta slavistike na Tokijskom univerzitetu, već primljenog Beograđanina koji odlično govori srpski i budućeg srpskog zeta.
- Čim sam pročitao tu reportažu, rešio sam da dođem! Sećam se da je u Japanu te ‘99. zavladala srbofobija, a ja sam sada došao, jer želim da upoznam Srbe i razgovaram o prošlom ratu i posledicama bačenih bombi sa osiromašenim uranijumom. Recimo, nuklearna katastrofa u Hirošimi i Nagasakiju se poodavno dogodila, a ekološki pokretu u Japanu se tek sada pojavljuju. Međutim, jednom se moralo početi i verujem da je to trenutno najpozitivniji svetski trend - započinje Taro Ohata priču odmah po silasku na kraljevačku autobusku stanicu.
A onda, Ohata i Tominaga kreću ka Ribnici kod Kraljeva, u mesto u kom živi magistar biologije Živko Slavković o kome je bilo reči u već pomenutoj priči. Slavković na svojim stadima ovaca i koza i leglima pernate živine prati promene nastale posle NATO bombardovanja. Stručno objašnjava Japancima svoja zapažanja. Masaaki prevodi priču na japanski bez greške, reč je o tipičnim stručnim i suvoparnim podacima, a na rastanku, Slavković novinarima iz daleke zemlje poklanja čajeve sa Stolova i po bočicu biljnog preparata za posle brijanja.
Na putu do Bogutovca, prelazimo Ibar i razgovaramo o fenolima u njemu. Taro priča da su se nedavno i na japanskom tržištu pojavile ribe zatrovane teškim metalima. Prolazimo pored razrušenog 'Beopetrolovog' skladišta, ulazimo u centar sela, pa pravo u kafanu Mira Matovića, šefa kriznog štaba za saniranje posledica i nadoknadu ratne štete posle NATO bombardovanja.
- Na istoj smo se vatri pekli, i ne čudim se što ste došli. Ne razlikuje se sada mnogo Bogutovac od Hirošime i Nagasakija nekada! - priča Matović i pokazuje fotografije ruševina i spisak umrlih Bogutovčana posle rata. Žali se da sve pada u zaborav i da meštani nisu dobili odgovarajuću nadoknadu za razrušene kuće.
Posle popodneva provedenog u Bogutovcu i upoznavanja s mnogim meštanima, predveče su japanski novinari nastavili put Niša, Vranja, pa na Kosovo, da se i tamo uvere u ratna razaranja i posledice. Dok čekamo autobus za Niš novinari sređuju utiske:
- Dolazimo iz tako daleke zemlje, a dočekani smo kao da se znamo sto godina. Strašno je kako kroz prizmu politike slika o jednom narodu postaje iskrivljena. Srbi su divni i gostoljubivi ljudi, tako slični nama Japancima - rekao je pri polasku Taro Ohata, novinar iz Japana. D. Marković Razgovori u kafani
Sličnosti Japana i Srbije, tokom neobaveznog razgovora u kafani, sve više se uočavaju. Na našu priču o narodnim kuhinjama i izbeglicama, Taro se nadovezuje i govori o stotinama Japanaca beskućnika koji umiru svake godine od zime. Mi o narkomaniji i alkoholizmu, Japanci o istom, ali i samoubistvima kod dece između 12 i 15 godina; Taro kaže da su ta deca često žrtve svojih vršnjaka. Oni o sve većem broju Japanki preljubnica, zbog prezaposlenosti muževa, mi o nezaposlenosti.
Na kraju su Taro i Maasaki izašli iz kafane. Na vratima su rekli: 'Doviđenja', Miro njima: 'Sajonara!'
